Унутрашњи монолог пред лицем прећутане истине: И док год имена мењамо симболима, помажемо злу да доврши свој посао— да нас избрише из сећања, онако како нас је већ избрисало са кућних прагова

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 minРадећи на монографији села Челебинци, изнова отварам поглавље о судбинама несталих — тачније: затрвених и на најсвирепији начин уморених. Пролазим кроз податке које одувек знам, али их сада сагледавам кроз призму поражавајуће паралеле.Док званичници и представници народа негују „културу сећања” на местима као што су Мацурске крчевине или Носковачка Дубрава, чини се као да постоји невидљиви диктат, задата висина … Nastavi čitati Унутрашњи монолог пред лицем прећутане истине: И док год имена мењамо симболима, помажемо злу да доврши свој посао— да нас избрише из сећања, онако како нас је већ избрисало са кућних прагова