Мара Каурин (1932–2026)Да је дочекала седми март, напунила би 94 године. Уместо рођендана, испраћамо жену чија је судбина била огледало српске голготе кроз два рата и две државе.
Данас нас је напустила Мара Каурин, рођена Тешановић, у селу Јаворани 7. марта 1932. године.
Њен отац Тривун Тешановић, брат војводе и учитеља Лазара Тешановића, страдао је у Липовцу, родном месту породице Тешановић, од пролетера са Козаре. У тим данима, уз др Младена Стојановића, били су и ту у нападу Коста Нађ, Данко Митров и Раде Радић.
Од тог тренутка почиње њена голгота – дуга и тешка, која је трајала читаво време Титове Југославије, али и током читавог њеног живота.
По распаду друге Југославије, била је приморана да напусти Републику Хрватску. У избеглиштву долази у Куљање код Бањалуке, где завршава свој овоземаљски живот.
Разговарали смо много пута. Била је дивна, тиха и снажна душа.
Традиционална и патријархална, без задршке је волела своје племе и била поносна на своје порекло. Име је добила по својој стрини, Лазаревој супрузи Мари.
Нека јој драги Бог подари Царство небеско, смилује се њеној души и дарује јој мир и спокој.
Мени остаје обавеза да покушам да приведем крају оно што смо заједно започели.
Маро – ако да драги Бог, хоћу.
Почивај у миру, драга Маро.
.Зоран М. Кос
„Тривун Тешановић није био човек од политике, већ човек од земље. Међутим, у време када се небо над Крајином зацрнело, презиме је постало судбина. У Липовцу, родном месту свих Тешановића, смрт је дошла изненада, предвођена онима који су дојучерашњу браћу претворили у идеолошке непријатеље.“
„Историја коју су нас учили често је прескакала Липовац. Сукоб у којем је страдао Алекса, а у којем су учествовале фигуре попут Косте Нађа, др Младена Стојановића и Данка Митрова, био је почетак братоубилачког рата који ће деценијама касније бити затрпан ’братством и јединством’. Мара је те ноћи изгубила оца, а свет који је познавала престао је да постоји.“
У спомен – In MemoriamМара (рођ.Тешановић) Каурин(1932–2026)
О аутору:
Зоран М. Кос је уредник портала The Dog Republic. Кроз свој вишегодишњи рад на терену, бави се истраживањем скривених историјских судбина, културом сећања и друштвеним феноменима који обликују наш идентитет. Као аутор и хроничар, инсистира на директности и истини, водећи се крилатицом „без длаке на језику“.Autorska prava ©“THE DOG REPUBLIC”, 2026. Sva prava su zadržana.
https://www.the-dog-republic.com/teme/iz-arhive-sjecanja/%d0%bb%d0%b8%d0%bf%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%86-1942-%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d0%ba%d0%b0%d0%b4%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b7%d0%b8%d0%bc%d0%b5-%d0%bf%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%be-%d0%bf/
.Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/
(THE DOG REPUBLIC, 31.01.2026.)
