Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

У овом свечаном, Видовданском 42. броју новина „Сутра“, који као и сви претходни од првог дана бесплатно стиже на адресе наших вјерних читалаца, затварам серијал репортажа о бањалучком Институту „Др Мирослав Зотовић“. Овај број за мене има посебну тежину. Као уредник, осјећам неизмјеран понос што сам дио ове редакције и што заједно чувамо темеље које је поставио наш идејни творац, оснивач и први уредник,   Ранко Прерадовић Деда, књижевник, новинар и сенатор Републике Српске. На тим чврстим основама слободне и истините ријечи, мој пријатељ, сапутник, возач и мајстор фотографије Милутин Буразор Пикси и ја кренули смо рано ујутру, ненајављено, право на извор дешавања.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

„После уништења непријатељске бојне на Патрији прелаз преко цесте на слободан терен, то јест на пут за Грмеч, није довољно искориштен. Прошло је свега око 3.000 људи, жена и дјеце са стоком, колима а могло се прећи за то време… сва позидина… у износу од 20.000 људи, жена и дјеце. Могли су прећи и рањеници… Зашто ово овако није искориштено кривица је Штаба Одреда и Окружног Комитета…“

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Prkos u senci globalne pošasti

Dok se u martu 2020. godine svet ubrzano zatvarao, a reč “pandemija” tek počinjala da se uvlači u svakodnevni govor plašeći planetu nepoznatim virusom, u ruskom gradu Kostromi vreme kao da je nakratko stalo. Trećeg dana od zvaničnog proglašenja kovid krize, objektiv Zorana M. Kosa zabeležio je nadrealan prizor u lokalnom Centralnom parku.

Uprkos prvim preporukama o socijalnoj distanci, verni sledbenici partije, uglavnom stariji sugrađani, okupili su se sa crvenim zastavama i transparentima ispod monumentalnog, 36 metara visokog spomenika Vladimiru Iliču Lenjinu. Ovaj spomenik, paradoksalno podignut na kamenom postolju koje je prvobitno trebalo da slavi 300 godina dinastije Romanov, još jednom je poslužio kao pozornica za ideološki prkos. Dok je preplašeni svet kupovao zalihe hrane i povlačio se u kuće, ova šačica entuzijasta rešila je da održi svoj zakazani miting, pokazujući da su za njih partijska disciplina i revolucionarni duh očigledno bili jači od pretnje globalne zaraze.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Док се под званичним микрофонима Градског одбора СУБНОР-а Приједор и локалних власти нижу јефтини политички говори и патетични заклети у вечно сећање, стварност на терену брутално шамара нашу колективну савест. На дан обилежавања 84 године од епског партизанског пробоја обруча у Горњем Јеловцу, место на којем је пало 1.500 бораца и цивила дочекало је посетиоце зарасло у дивљи коров и шипражје, недостојно и напуштено. Разгледница са Патрије 27. јуна 2026. године није слика пијетета, већ дијагноза наше моралне биједе и духовне равнодушности. Овај извештај и приложене фотографије су јавни крик против бирократског формализма који је дозволио да споменик стварног места страдања угуши дивљина, да се преко срамне историје комуналног скрнављења излије нови бетон, а да на дечјој спомен-костурници нико не упали чак ни једну једину свећу.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Историјска лекција изгубљена између мита и архива

Записник са Окружног савјетовања из септембра 1942. године не умањује трагедију становништва Козаре, нити оправдава бруталност окупатора. Међутим, он уноси сурово тријезну и до сада ријетко виђену димензију у разумијевање Козарске офанзиве: преиспитивање одговорности сопственог руководства.Оно што ове критике чини посебно значајним јесте што их нису изнијели противници партизанског покрета, већ сами учесници савјетовања. Они су сматрали да је, поред огромне војне надмоћи непријатеља, и недостатак јединства у командном кадру допринио трагичном исходу Козарске офанзиве.Учесници не покушавају да прикрију дубока неслагања, већ их износе као кључни разлог организационих и тактичких пропуста. То овај документ чини изузетно вриједним примарним историјским извором. Он показује како су непосредни учесници, само неколико седмица након офанзиве, сами критички преиспитивали одговорност свог руководства, бирајући тешку архивску истину умјесто умирујућег ратног мита.

Шта о пробоју каже Ћургуз?

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 10 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Историја се често пише након што утихну пушке. Али постоје документи који настају док су ране још свјеже, док се сабирају погинули, траже нестали и постављају питања на која нико нема лак одговор.

Један од таквих докумената јесте „Записник са Окружног савјетовања Окружног комитета КПЈ за Козару“, одржаног 20. и 21. септембра 1942. године, свега неколико седмица након Козарске офанзиве. Овај записник није писан за јавност. Није настао као пропаганда нити као историјски преглед. То је интерни документ у којем учесници без много устезања говоре о пропустима, сукобима, одговорности, судбини рањеника, збјегу народа, командним одлукама и понашању појединих руководилаца.

Пошто смо јуче објавили увод у ову тему, данас вам доносимо нашу нешто  детаљнију  анализу неких  кључних дијелова овог документа. За ширу јавност, али и за све оне који олако тумаче  чињеница око офанзиве и пробоја и произвољно доносе закључке(читак:Козара је епопеја, Козара је “догма”!), важно је напоменути да је овај историјски извор потпуно јавно доступан. Сви који су вољни могу га лично прочитати, анализирати и провјерити. Објављен је у књизи „Козара 1942: одабрана свједочанства и документа“ (од стр. 160), у издању Музеја жртава геноцида из Београда (2022). Цјелокупна књига је у линку доступна за преузимање и провјеру на званичној страници:

https://www.muzejgenocida.rs/product/kozara-1942-odabrana-svedocanstva-i-dokumenta/
👉 Музеј жртава геноцида – Козара 1942: одабрана свједочанства и документа

Умјесто наметања коначних закључака, у наставку преносимо  анализу по нама најважнијих тема и сукоба мишљења које овај записник отвара

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Обиљежавање 84. годишњице судбоносног пробоја из непријатељског обруча у Горњем Јеловцу -Патрија показало је сву важност, али и тренутне слабости у његовању традиције антифашистичке борбе. Док званични протокол и даље окупља поштоваоце козарске трагедије, изостанак кључних едукативних садржаја и немар појединаца отварају питање суштинског односа према нашој прошлости.

У организацији Градског одбора СУБНОР-а Приједор, у Горњем Јеловцу – Патрији, у суботу, 27. јуна 2026. године, обиљежена је 84. годишњица историјског пробоја из непријатељског обруча.

Према званичном програму, комеморација је започела полагањем вијенаца на Спомен-костурницу у засеоку Мацуре. Међутим, већ на самој почетној тачки манифестације уочен је озбиљан пропуст. Иако је протоколом најављен историјски час, који је требао едукативно да освијетли значај овог догађаја, стручно предавање историчара је потпуно изостало. Након тога, акценат је стављен на формални дио: положени су вијенци код спомен-обиљежја на Патрији, одржана су поздравна обраћања предсједника СУБНОР-а и присутних званица, док је скуп затворен културно-умјетничким програмом.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 8 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Идеолошко чишћење јавног простора: Када маркет уступи место социјалној утопији

Иза сваке визуелне промене у урбаном простору ретко када стоји само естетски или практични мотив; најчешће је реч о дубоком идеолошком престројавању. Уклањање натписа „I () amsterdam” није било плод пуке урбанистичке случајности, већ директна политичка акција коју је покренула левичарско-зелена партија GroenLinks, која је у том тренутку држала већину у градском већу Амстердама. Према њиховом тумачењу, овај слоган је постао симбол агресивног индивидуализма и егоцентризма касног капитализма. Они су тврдили да град не сме бити сведен на маркетиншки трик, пасивну кулису за бесомучно сликање за друштвене мреже и јефтину самопромоцију појединца. Насупрот томе, захтевали су да јавни простор поново задобије вредности солидарности, истинског заједништва и колективне разноликости. Порука је била јасна: колектив мора тријумфовати над селфи-културом.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Склад речи, педагогије и историјске истине: Есеј-оглед о сликовници Желимира Перића која кроз топлу дечју причу спасава од заборава историју, екологију, спортске легенде и некадашње привредне гиганте

Душа града уткана у унске таласе

У времену конфекцијских (читај :копи “пројеката“!), већ виђених туристичких решења,  инстант фото-кутака, безличних пластичних срца са именима градова и типских клупа без историје и духа – посебно светле и радују пројекти рођени из чисте љубави према завичају. Сликовница „Патка са Уне“, аутора Желимира Перића, представља управо такав естетски и духовни искорак. Иза овог врхунског дела не стоји само појединац, већ комплетан и изузетно уигран тим креативаца и сарадника чији заједнички ентузијазам ствара трајну вредност са дубоком поруком.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Потписивањем заједничке изјаве чланова Организационог тима, данас је званично комплетиран и уобличен састав стручњака који ће радити на изради прве свеобухватне монографије о селу Челебинци. Овај велики издавачки подухват преузело је Удружење „Каструм на Уни“ из Новог Града, на челу са предсједником и издавачем Ђелимиром Перићем, са циљем да се кроз темељан истраживачки рад од заборава отргне богата баштину овог краја кроз вијекове.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Свако вријеме оставља иза себе споменике. Не само од камена и бронзе, већ и споменике у савјести народа. Они настају тамо гдје су се догодиле велике жртве, гдје су страдали невини и гдје је историја оставила дубоке ожиљке. Зато споменици нису обични објекти у простору, већ мјеста памћења, опомене и поштовања.

Посљедњих година (читај: има томе осам  деценија!) а сад и све чешће свједочимо да се у непосредној близини таквих мјеста организују разне забавне и такмичарске манифестације. Иако нико не спори потребу народа за дружењем, пјесмом и весељем, остаје питање да ли смо изгубили осјећај за мјеру и способност да разликујемо простор сјећања од простора забаве.

У времену када се све лакше заборавља, можда је право питање не шта нам је дозвољено, већ шта је достојно. Не шта можемо, већ шта треба. Јер однос према мјестима страдања много говори о односу према сопственој историји, прецима и жртвама које су уграђене у темеље нашег постојања.

АУТОР: Зоран М. Кос

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

У организацији Борачке организације Козарска Дубица, у великој сали СО Козарска Дубица одржана је изузетно посјећена промоција књиге „Комунистички злочини над ЈВуО, од Равне Горе до Зеленгоре“.

Ова промоција има посебну тежину и симболику будући да се одржава у Козарској Дубици, средишту страдалног Поткозарја, крају који је деценијама био дубоко изложен једностраној комунистичкој идеологији, КПЈ наративима и матрици у којој се заклињало „Друже Тито, ми ти се кунемо“. Управо ради очувања пројектованог „братства и јединства“, тадашњи систем је у трагичну и епску Козарску офанзиву усташа и нациста, кроз фабриковане историјске фалсификате, насилно уписао и јединице Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) које у тим дешавањима на Козари уопште нису учествовале.

Овај догађај представља снажан искорак ка демистификацији тог времена и испитивању историјских празнина које су свјесно креиране много више од пола вијека.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Док се у Козарској Дубици вечерас говори о страдању припадника Југословенске војске у отаџбини, у Београду се Козарчани окупљају поводом годишњице Битке на Козари. Наизглед различити догађаји откривају занимљиву чињеницу, на оба мјеста окупиће се људи истог завичаја, истих коријена и често истих породичних предања, што отвара питање како данас памтимо прошлост и да ли нас различита сјећања раздвајају или могу постати основ за боље разумијевање заједничке историје (više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Dok je srpski „tata-mata“ Slobodan Milošević devedesetih samouvjereno proricao da će Slovenija, nakon blokadne rampe Beograda i obustave izvoza hrane iz Vojvodine, preko noći postati „Etiopija, gladno dijete“, a drug Branko Kostić Čoče nudio Crnu Goru i Srbiju na istorijski menu na kojem će se „jesti korijenje“, Slovenci su hladnokrvno krojili sasvim drugačiju sudbinu. U zgradi Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) u Beogradu, tadašnji slovenački vođa Janez Drnovšek izveo je performans koji će ostati upisan kao vrhunac političkog cinizma: zatražio je da mu se iz vojnih magacina spakuje i izda paradna maršalska uniforma Vrhovnog komandanta Oružanih snaga SFRJ. Zahtijevao je to formalno i hladno, kao običan službeni „suvenir“ koji će ponijeti za Ljubljanu! Danas, trideset i pet godina kasnije, srpski političari sa obe strane Drine utrkuju se u čestitkama Drnovšekovom ratnom saborcu i „rezervnom lovcu“ Janezu Janši, ispisujući najbizarnije poglavlje našeg kolektivnog lutanja.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: < 1 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

Док се већина прича о томе када су њихови преци дошли у Челебинце бави коријенима, ово је прича о онима који су из села одлазили — бјежећи преко Саве у немирним годинама средином XIX вијека. У склопу  истраживања за израду будуће монографије о селу Челебинци, аутор З. М. Кос доноси готово заборављену историјску причу о Челебинчанима и њиховој вези са временом Кримског рата (1853–1856) и Омер-паше Латаса. На основу архивске грађе и записа историчара др Галиба Шљиве, доносимо свједочанство о сеобама, страху, порезима и судбинама људи са ових простора. Историја није само прича о доласцима. Понекад је још важнија прича о одласцима.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Дом културе у Козарској Дубици је у размаку од само шест априлских дана био поприште два догађаја која су требала да дефинишу наш однос према прошлости и уметности. Уместо тога, добили смо лекцију из политичког протокола и глумачке сујете. Док су званични извјештаји бележили број вијенаца и аплауза, Горан Милутиновић, сарадник портала The Dog Republic, у својој анализи разоткрива дубоку празницу која је остала након што су се рефлектори угасили.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Дијелове православних гробаља у Брекињи и Јасењу који традиционално припадају селу Челебинци и гдје се налазе најстарији споменици ове заједнице.

Шири атар села Челебинци, укључујући специфичне тачке за које постоје индиције да крију до сада неевидентирана археолошка налазишта.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

ЧЕЛЕБИНЦИ, 4. април 2026. – У суботу увече, у домаћинској атмосфери породице Влаховић, Иницијативни одбор донио је кључне одлуке за израду књиге/монографије која ће постати вјечна легитимација нашег села. Сједницом је предсједавао Радован (Савана) Влаховић, док је презентацију пројекта и ходограма истраживања изложио иницијатор Зоран М. Кос.

Материјал припремила:
Редакција портала THE DOG REPUBLIC 
(У служби очувања баштине и завичајног идентитета)

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

Povod za ovaj tekst je objava mog prijatelja Miodraga Vujasinovića u Fejsbuk grupi „Dubica u srcu“.On je Beograđanin po svim elementima, a u isto vreme protin  i unuk Dubice. Ipak, priznajem – ne razumem se baš u ta „srpska posla“: podele na prve, druge i treće, ili  pravi Srbe, na „Srbije“, Srbijance i njihove unutrašnje brzine, niti na te posebne beogradske kategorije .„Šta, radiš, bre?“ -pita RTS.

Njegova tvrdnja da postoje „snimci“ koji dokumentuju smrt dr Mladena Stojanovića na ili oko Vaskrsa 1942. godine u meni je probudila nadu da poseduje nešto više – neko novo  saznanje ili dokaz. Tim pre što iz njegove kuće potiče majka  dr Mladena (Jovanka). Međutim – ćorak. Pod „snimcima“ podrazumeva fotografije na kojima su zajedno četnici i ustaše, i to uzima kao krunski dokaz.

To nije samo glupost – to je čisti nonsens, za Riplija. Od toga što se neko sa nekim fotografisao ne može se izvesti zaključak o smrti trećeg lica.Zabluda.Ideologija.Ili nešto treće.

Iz tih razloga dajem dve fotografije kao paralelu.

Ko god da je kriv za smrt dr Mladena Stojanovića – nije ubio „narodnog heroja“kako navodno piše drug  Krklec,, već  je smrt zadesila čoveka imenom  dr Mladena Stojanović. Sve ostalo je naknadno dodala ideologija. U trenutku smrti, on nije bio „narodni heroj“ – to je postao kasnije i gle čuda  od tad do danas samo za potrebe dnevne politike i potrebe?Ili smo i znali da će biti narodni heroj?, ja vjerujem da je ovo tačnije!Mladen je mrtav više vredeo mnogim.Injegovim i nenjegovim.Mislim da je Mladen bio harizmatičan čovjek,  svestran, brat sreten kaže.presrestven, on kaže malo grublje, ja uljepšavam.

MLADEN JE SVIMA VIŠE TREBAO MRTAV –  MISLIM DA GA NISU VOLJELI NI NJEGOVI NI PROTIVNICI.

Kod ove podjele slobodno se sami razvrstajte.

Meni  on : “Nit’ mi smrdi, nit’ miriše!”

Pod „snimcima“, dakle, mislilo se na fotografije – i ja se tom istom logikom ovde služim.

I još jedna stvar „za Riplija“: vest o smrti dr Mladena u Bosanskoj Krajini prenošena je na konjima, putem glasnika i proglasa – gotovo jedinstveno u Drugom svetskom ratu, i to sa snažnim biblijskim motivima.

To dobro razumem. I sam dr Mladen bio je sin sveštenika, kao i njegov partijski nadređeni Boško Šljegović. Mnogi su tada poznavali biblijski jezik i simboliku – i znali su kako da je upotrebe.Uključenovdje  i Georgije-Žorž Vladimirovič Skrigin (Odesa, 4. avgust 1910 — Beograd, Srbija, 30. oktobar 1997), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, filmski režiser, scenarista i fotograf-umetnik.Čisto da se zna.Beli Rus , ali nije Bjelorus!

Piše: Zoran M. Kos, urednik 

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Postoje mjesta na koja se ne vraćamo samo nogama, već i savješću. Za mene je to Kozara. Tamo sam, jednog ljeta 1977. godine, prvi put pomislio da sam istraživač. A zapravo sam bio samo dječak koji još ne razumije istoriju, ali već učestvuje u njenom pisanju.

Piše: Zoran M. Kos, urednik

Ilustracije: Vještačka inteligencija (AI)

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Бањалука ће 27. фебруара (петак) бити место сусрета сатире, мисли и грађанске храбрости. У простору Кућа Милановића биће одржана промоција књиге афоризама „Правило тројно“ аутора Војина Тривуновића, дела које у сто лекција доноси оштру, духовиту и прецизну критику друштва у транзицији.
Афоризам је кратак, али његов одјек дуго траје. „Правило тројно“,  сто лекција о друштву које се стално мења, али никако да се промени.

Управо у том простору између смеха и нелагоде, између ироније и истине, креће се нова књига Војина Тривуновића – без вишка речи, али са вишком “смисла”.
О књизи ће говорити књижевници и културни радници:
Валентина Милачић, Драгана Пашић, Неда Гаврић, Рада Ђошан Китић, проф. др Душко Певуља, Миладин Берић, као и сам аутор. Различити гласови, различити углови читања – једна књига у средишту пажње.
Музичку подршку даће виолинисткиња Наталија Тодоровић, додајући вечери тон који афоризму не одузима оштрину, већ му даје ритам.
Промоција почиње у 19 часова, а улаз је слободан.
Ово није само представљање књиге.
Ово је позив на размишљање.
Јер када се правило изговори тројно, оно више није досетка –него став. (više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

УВОД: Хигијена истине у „вуненим временима“
Постоје времена када глава није једина ствар која је у торби. У ратном хаосу Босне и Херцеговине деведесетих година, док су се повлачиле нове границе, повлачиле су се и мрачне линије унутар људских душа. Као политички активан човек, научио сам сурову лекцију: ако вас не могу зауставити аргументом, покушаће да вас убију клеветом. То је превентивни идеолошки терор – механизам којим се човеку приписује намера коју никада није имао, како би се дискредитовао пре него што његова истина постане опасна.

АУТОР: Зоран М. Кос

Фотографије: Из породичног  албума породице Кораћ

— С поносом чувамо успомене за будућа покољења.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Potkozarski narod nije pisao knjige dok je stradao. On je pamtio. Tiho, usput, kraj ognjišta, u šumi, u jaruzi, između dva bekstva i jednog povratka kući koja više nije bila dom. Pitanja su ostajala ista decenijama: gde su nam deca, gde su roditelji, gde je blago završilo, ko ih je odveo i gde – ili bar gde se sumnja da jesu nestali.

Ovo je zapis o jednom takvom svedočenju. O ratu koji se ne pamti po datumima, nego po nestancima. I o psima, koji su stradali zajedno sa ljudima.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Dok se svetski umovi – od geopolitologa do antropologa, sociologa i psihologa – lome objašnjavajući poteze velikih sila strategijama, resursima i vojnim bazama, promiče im jedna suštinska, gotovo dečija istina. Nije problem u Trampu, niti je problem u Grenlandu kao teritoriji. Problem je u dijagnozi nacije koja nikada nije odrasla. Amerika nije supersila; Amerika je veliko igralište za decu koja imaju neograničen budžet i neutoljivu želju za lizanjem.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Након што пројектују терасу са погледом на Стричиће усред Бањалуке, свјетски стручњаци стижу у Козарску Дубицу да реализују задужбину нашег Најмилостивијег Кнеза – Кнеза Нерђе.

(više…)