Redakcija portala THE DOG REPUBLIC nastavlja sa serijom tekstova O. Đokića. Pozivamo sve zainteresovane da se uključe u ovu priču i pošalju svoje autorske tekstove. Redakcija je spremna na otvorenu i transparentnu saradnju.
U trećem činu velike kinološke retrospektive, međunarodni sudija Obrad Đokić dešifruje estetski i genetski kod koji šarplaninca izdvaja od svih ostalih pastirskih pasa. Saznajte kako je ‘složena jednobojnost’ postala vizuelni identitet rase i zašto je borba za standard zapravo borba za očuvanje autentične prirode planinskog viteza.
Podsećamo vas:
U prvom delu, bavili smo se istorijskim korenima rase i prvim koracima u zvaničnom priznavanju šarplaninca na svetskoj kinološkoj mapi.
Drugi deo je bio posvećen karakteru i radnim sposobnostima – onome što šarplaninca čini neustrašivim čuvarem stada i neprikosnovenim zaštitnikom.
Piše: Obrad Đokić, međunarodni kinološki sudija
Specifičnost rase: Genetska snaga složene jednobojnosti
Ne postoji rasa pastirskih i ovčarskih pasa sa tako snažno izraženim genom složene jednobojnosti kao što je to šarplaninac. Složena jednobojnost je specifično genetsko nasleđe gde jedna osnovna boja ima blag, ravnomeran i skoro neprimetan pad intenziteta – od tamnih nijansi do skoro potpuno bele. Ključna karakteristika je odsustvo naglih prelaza.
Šematski prikaz opadanja intenziteta boje – od crne do skoro snežno bele.
Od skoro crne do snežno bele: Šta kaže standard?
Šarplaninac može biti skoro crn, ali nikada potpuno crn. Prema objašnjenju profesora Pavlovića: „Crni pas mora imati protkanost crvenkasto-žućkaste boje po grudima ili nogama, bez jasno ograničenih linija.“ Sa druge strane, pas može biti i potpuno beo, ali je poželjno da na glavi ima protkanu crnu masku, barem na ličnom delu.
Diskvalifikacione mane koje direktno ugrožavaju vizuelni identitet rase su:
Potpuno crna boja,
Tigravost,
Nagli prelazi boja (dvobojnost/bicolor),
Šarenilo.
Parenjem sa jedinkama koje nose ove boje dlake, možda bi se trajno izgubila složena jednobojnost, a time i jedna od najtipičnijih odlika rase.
Nijansiranje i priplod
Zanimljivo je da parenjem pasa različitih intenziteta (od crnkastih do belih) potomstvo ne biva šareno, već zadržava složenu jednobojnost. Ipak, profesor Pavlović je naglašavao da skoro crne pse u priplodu treba koristiti oprezno i ne previše često.
Na priloženim slikama prikazano je nijansiranje osnovne boje sa prelazima koji su prosečnom oku jedva primetni, ali su u rasi česti:
Pod A: Osnovna i najčešća složena jednobojnost.
Pod B: Protkanost ublaženo crne dlake sa plavičastim odsjajem.
Pod C: Boja peska ili pšenice (ublaženo riđa).
Savršenstvo prirode i selekcije.
Pod D) Primeri za diskvalifikaciju: Crni, tigrasti, bikolor (oštri prelazi) i šareni psi.
Kinološke podele i očuvanje izvornosti
Izolovanjem jedinki koje su zbog boje diskvalifikovane iz standarda šarplaninca (crni, tigrasti i bikolori), Kinološki savez Makedonije (KSM) je registrovao kod FCI posebnu rasu – Karaman. Slični pokušaji postoje i kod nas, u okviru KSS-a, sa inicijativom za registrovanje srpskog pastirskog psa.
Isti preci – sedam nezavisnih rasa. Danas imamo potencijalno 5–6 rasa koje su potomci šarplaninca.
Cilj ove retrospektive bio je da pojasnim zašto je šarplaninac na svoj specifičan način dragocen i vredan poštovanja. Naša je obaveza da ga sačuvamo u njegovom izvornom obliku.
Pogled u anatomiju
Kao poseban dodatak, prilažemo šematski prikaz anatomije, što je tema kojom ćemo se detaljnije baviti u budućnosti.
Uskoro: Deo četvrti – O odgojnim pregledima
Za The Dog Republic piše: Obrad Đokić, međunarodni kinološki sudija
Ilustracije, crteži i fotografije u tekstu su iz lične arhive i u vlasništvu autora
БИОГРАФИЈА АУТОРА Обрад Ђокић рођен у Кикинди 1961. године. Живи у Београду. Кинолошку каријеру почео је да гради још као средњошколац, а као активни члан Клуба љубитеља немачких овчара 1978. год. упоредо бавећи се радом службених паса и екстеријером паса. Љубав према псима одвела га је у полицију и хоби претворио у двадесетчетворосатно професионално занимање. Радио је од 1982. године па до пензионисања 2015. год. као руководилац курсева и инструктор за обуку службених паса у Вишој школи Министарства унутрашњих послова Републике Србије и полицијске бригаде града Београда, а пензионисан је као припадник САЈ-а (Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Републике Србије). Професионална достигнућа:
Спортски успјеси: Од 1982. године члан је клуба дресера и водича службених паса „Милиционар“ (данас „Полицајац“). Водио курсеве за обуку цивила и њихових паса. Такмичио се за клуб „Полицајац“ и 1984. год. био проглашен за спортисту године.
Реформатор обуке: Реформисао је дотадашњи наставни план за обуку водича и службених паса у Вишој школи унутрашњих послова МУП-а Србије. Увео је нове системе засноване на психологији паса и стимулансу рада са њима.
Специјалне јединице: Године 1992. формирао је званично одељење водича службених паса у САЈ-у као руководилац курса и обуке. Сматра се да је ово прва специјална јединица полиције на свету која је увела у своју формацију водиче службених паса.
Судијска каријера: Као судија специјалиста за немачке овчаре и рад службених паса (и као маркер) имао је изузетну кинолошку каријеру (преко 500 суђења). Занимљиво је да је на једном званичном такмичењу у раду службених паса у Кикинди као једини лиценцирани маркер одмаркирао у целини комплетан програм по ИПО 1 и 3 укупно 22 пса без паузе. Ауторски рад:
Прву књигу „Мој пас шампион“ написао је 1984. године (изашла је 1989.г.). То је био први приручник на територији СФРЈ који је објаснио нови приступ обуке паса за одбрану и напад.
Остала издања: „Немачки овчар“ (1992), „Обука паса трагача“ (1995), „Основи анатомије и психологије паса“ (1997), „Могућности употребе службених паса у полицији“ (1998). Признања:
Од око 150 различитих признања Ђокић истиче: Златне значке кинолошког савеза Југославије, златне значке кинолошког савеза Србије и кинолошког друштва Крагујевац, као и плакету кинолошког друштва из Чапљине. ИСКРЕНА ПОРУКА ЧИТАОЦИМА
„Нисам један од оних који би да на основу своје богате биографије себе представе као неприкосновеног ауторитета. Напротив. Највише су ме разочарали научно признати ауторитети из области којом се и сам бавим. Судбина ове књиге је у Вашим рукама… Изазов ће ми бити да прочитам таква штива. Аутори таквих књига биће моји пријатељи и пријатељи кинологије. Једино тако кинологија као наука може напредовати. Унапред хвала.“
Подаци из претходне биографије преузети су из ауторовог капиталног дела:
Наслов: Кинолошка анатомија
Аутор: Обрад Ђокић (издање аутора)
Место и година издања: Београд, 2018. година.
Ova knjiga predstavlja krunu Đokićevog dugogodišnjeg istraživačkog i praktičnog rada, s obzirom na to da je objavljena nakon njegovog penzionisanja (2015. godine). U njoj je objedinio sve o psima sa praktičnim iskustvom koje je decenijama sticao u policiji i na kinološkim terenima.
Подаци из претходне биографије преузети су из капиталног дела:
Наслов: Кинолошка анатомија
Аутор: Обрад Ђокић (издање аутора)
Место и година издања: Београд, 2018. година.
У прољеће 2019. године, Обрад Ђокић, Зоран М. Кос и Ана Шебаљ сарађивали су на промоцији Đокићеве књиге Кинолошка анатомија (издање 2018). Тај догађај је био дио ширег настојања да се кинологија на овим просторима подигне на научни ниво.
U sledećem nastavku:O uzgojnim pregledma (KERUNG) i složennosti jednobojnosti.
