Свако вријеме оставља иза себе споменике. Не само од камена и бронзе, већ и споменике у савјести народа. Они настају тамо гдје су се догодиле велике жртве, гдје су страдали невини и гдје је историја оставила дубоке ожиљке. Зато споменици нису обични објекти у простору, већ мјеста памћења, опомене и поштовања.
Посљедњих година (читај: има томе осам деценија!) а сад и све чешће свједочимо да се у непосредној близини таквих мјеста организују разне забавне и такмичарске манифестације. Иако нико не спори потребу народа за дружењем, пјесмом и весељем, остаје питање да ли смо изгубили осјећај за мјеру и способност да разликујемо простор сјећања од простора забаве.
У времену када се све лакше заборавља, можда је право питање не шта нам је дозвољено, већ шта је достојно. Не шта можемо, већ шта треба. Јер однос према мјестима страдања много говори о односу према сопственој историји, прецима и жртвама које су уграђене у темеље нашег постојања.
АУТОР: Зоран М. Кос
Зар није вријеме да научимо разликовати мјеста окупљања од мјеста сјећања?
Споменици нису подизани да би били позорница за игру, пјесму и весеље. Подизани су да чувају успомену на страдале, да нас подсјећају на жртву, историју и дуг који имамо према онима који су животе оставили прије нас.
Постоје мјеста за вашаре, концерте, такмичења и народна весеља. Али постоје и мјеста која траже тишину, поштовање, помен и молитву.
Када се на неколико стотина метара од централног обиљежја страдалој дјеци НДХ,(говоримо о споменуку у Мацурама, недалеко од Патрије) заори пјесма и заигра коло, вриједи се запитати да ли смо изгубили осјећај за мјеру. Не говорим о забранама, већ о образу, васпитању и поштовању према невиним жртвама.
Таква мјеста треба да буду учионице историје под отвореним небом, мјеста на којима ће се служити помени и опијела, држати часови историје и преносити истина новим покољењима.
Ако не будемо знали гдје је мјесто тишини, а гдје весељу, ризикујемо да изгубимо и једно и друго.
Нека свако за себе одговори: да ли би они којима је споменик подигнут жељели да их памтимо пјесмом и игром, или молитвом, поштовањем и сјећањем?
АУТОР: Зоран М. Кос
Фотографија снимак екрана са котлићијаде на Патрији
Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.
Сва права задржана © 2026 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/
(THE DOG REPUBLIC, 15.06.2026.)
