Nekategorisano
ЛИЧНО СВЕДОЧАНСТВО О КОЗАРАЧКОЈ ЕПОПЕЈИ И САЈМИШТУ
КУЛТУРА СЕЋАЊА ИЛИ КУЛТУРА ЗАБОРАВА ОГЛЕД О ПОВРШНОСТИ СЕЋАЊА: Између Козарачког кола и глади Логора Земун
Vrijeme čitanja / Reading Time: < 1 min
Да ли један завичајни пешкир, једно козарачко коло одиграно у београдском ресторану и чашица подигнута уз напев „Козаро не треба ти кише“ могу да зацеле ране најстрашнијег покоља у нашој историји? Док се сећање на Козарачку епопеју олако препушта фолклорној носталгији, истина о Операцији „Западна Босна“ и њеној крајњој, транзитној станици – Логору Земун на Сајмишту – полако тоне у мутне воде колективног заборава. Иза сувих историјских бројки и 11.214-торо (број није коначан) угашених дечјих живота, крију се незамисливе појединачне патње и породичне трагедије које нам данас не дозвољавају да ћутимо, нити да се сећамо само пригодно и површно
