Годишњица пробоја на Патрији: Између протокола и заборављеног историјског часа

Обиљежавање 84. годишњице судбоносног пробоја из непријатељског обруча у Горњем Јеловцу -Патрија показало је сву важност, али и тренутне слабости у његовању традиције антифашистичке борбе. Док званични протокол и даље окупља поштоваоце козарске трагедије, изостанак кључних едукативних садржаја и немар појединаца отварају питање суштинског односа према нашој прошлости.

У организацији Градског одбора СУБНОР-а Приједор, у Горњем Јеловцу – Патрији, у суботу, 27. јуна 2026. године, обиљежена је 84. годишњица историјског пробоја из непријатељског обруча.

Према званичном програму, комеморација је започела полагањем вијенаца на Спомен-костурницу у засеоку Мацуре. Међутим, већ на самој почетној тачки манифестације уочен је озбиљан пропуст. Иако је протоколом најављен историјски час, који је требао едукативно да освијетли значај овог догађаја, стручно предавање историчара је потпуно изостало. Након тога, акценат је стављен на формални дио: положени су вијенци код спомен-обиљежја на Патрији, одржана су поздравна обраћања предсједника СУБНОР-а и присутних званица, док је скуп затворен културно-умјетничким програмом.

Парадокс праксе и декларативног поштовања

Овај догађај је још једном потврдио већ опробани друштвени обичај: склонији смо механичком преписивању, понављању фраза и прихватању наметнутих форми понашања, него суштинском преиспитивању сопствене одговорности. Често пропуштамо прилику да погледамо око себе и запитамо се да ли заиста у пракси живимо вриједности које јавно заговарамо.

Еклатантан примјер таквог несклада забиљежен је управо на Меморијалу Патрија у Горњем Јеловцу. Иако је на улазу постављена потпуно јасна табла са упозорењем о строгој забрани паркирања у самој зони спомен-обиљежја, та наредба је потпуно игнорисана. Највећи парадокс лежи у чињеници да су управо појединци који су дошли да одају пошту страдалима, своја возила паркирали унутар заштићеног простора. Овакав поступак шаље изузетно лошу поруку и свједочи о озбиљном недостатку елементарног поштовања према светости меморијалног мјеста, што приложене фотографије и недвосмислено илуструју.

Са друге стране, дужност објективног хроничара налаже да се похвали залагање појединаца на терену. Локални домаћини, водитељ програма, као и комплетна техничка подршка, свој део посла су обавили крајње одговорно, достојанствено и на високом нивоу, упркос системским пропустима саме организације.

Најава наредних тема

Податак да је скуп окупио свега око педесетак одраслих и петнаестак дјеце јасно указује на тренд опадања интересовања за ове теме.

Овај први, прелиминарни осврт отвара дубља питања о карактеру и будућности оваквих манифестација, због чега ћемо се у наредним текстовима детаљније позабавити:

Квалитетом саме организације и структуром протокола.

Бројем присутних грађана и (дез)интересовањем јавности.

Односом надлежних према меморијалном простору Патрије.

Анализом изговорених порука са говорнице.

Кључним питањем: Како данас, институционално и друштвено, чувамо сјећање на једно од најтрагичнијих поглавља у историји Козаре?

Аутор: М. Кос, новинар истраживач и хроничар наших догађања
Фотографије: Ауторска архива (М. Кос)
Горњи Јеловац – Патрија, јун 2026.