Tajna iz Makenzijeve: Kako je nastao istorijski snimak prof. dr Slobodana Pavlovića

„Ljudi, urazumimo se i prestanimo, počinjemo da ličimo na šarplanindžije!“ poručuje Miša Babić

Portal The Dog Republic započinje ekskluzivni serijal od osam nastavaka posvećen utemeljivaču standarda šarplaninca – prof. dr Slobodanu Pavloviću (1912–1994).

Ovaj tekst  koji sledi nastali su kao neposredno svedočenje Milosava Miše Babića, predsednika OKD „Palanka“, koji je bio jedan od inicijatora i učesnika istorijskog razgovora u domu profesora Pavlovića. Dragoceni podaci, datumi i imena koji prate ovaj serijal crpljeni su iz kapitalnog dela „Kinološka hronika Smederevske Palanke“ autora dr Milivoja Uroševića, u kojoj je upravo Miša Babić bio glavni saradnik na prikupljanju istorijskog materijala. Izdavač ove hronike je Opštinsko kinološko društvo „Palanka“.

Pre nego što zakoračimo u stručnu analizu, otkrivamo vam  pozadinu zvučnog zapisa koji je decenijama čuvan kao svojevrsni kinološki testament. Ovo je priča o ljudima koji su odlučili da potraže recept za „pravi put rasi“ kod najvećeg majstora, u vreme kada je moda pretila da trajno uništi suštinu rase.

Redakcija portala The Dog Republic

Фотографија: Milosava Miše Babića

Sve je počelo početkom 1994. godine. Inicijator sastanka bio je Šarplaninac klub iz Smederevske Palanke. U to vreme, kinološka scena bila je na raskrsnici: sa jedne strane bila je struka i tradicija, a sa druge nadolazeća moda „džinovskih mešanaca“ koje su pojedinci, sudije i odgajivači, agresivno forsirali.

Sastanak u Makenzijevoj

Ekipa iz Palanke – Bratimir Bjelica, Vojislav Voja Anastasijević i Milosav Miša Babić, uz snimatelja Veselina Vijatova – uputila se u Beograd, u tadašnju Tolbuhinovu ulicu (danas Makenzijeva). U ekipi je, kao i uvek, bio Bojan Stošić iz Smederevske Palanke, osnivač Šarplaninac kluba. On je uvek bio prisutan i kao veliki ljubitelj šarplaninaca sve je činio o svom trošku, pa je tako bilo i ovog puta kod profesora Pavlovića.U domu profesora Pavlovića, u atmosferi punoj poverenja, snimljen je razgovor koji je trebalo da dâ odgovor na pitanje: sme li se odstupiti od izvornog tipa šarplaninca?

„Snimak smo dugo držali u tajnosti,“ priseća se Miša Babić. „Prvi put je javno prikazan na skupštini kluba u sali kombinata ’10. oktobar’ u Velikoj Plani. Bio je to dokaz da je profesor Pavlović  tvorac standarda, čovek koji je imao viziju dok su drugi imali samo interese.

Profesor kojeg je Palanka „prisvojila“

Iako je rodom bio iz Smedereva, profesor Pavlović je toliko vremena provodio u Smederevskoj Palanci sudeći smotre i utakmice pasa, da su mnogi bili ubeđeni da je on zapravo Palančanin. – svedoči  Miša Babić  Ta veza je bila toliko snažna da su, odmah nakon njegove smrti 1994. godine, Voja Anastasijević i Miša Babić predložili Upravnom odboru kluba da se Specijalizovana izložba preimenuje u njegovu čast.

Tako je od 1995. godine, na trećoj po redu specijalki, nastao čuveni „Memorijal profesora Pavlovića“. Iako Savez tada nije dozvoljavao samostalno pravno lice, klub je pod formom sekcije uspeo da sačuva ime i delo svog mentora.

Šta nas čeka u serijalu?

Kroz osam delova koje ćemo objavljivati, čućete autentičan glas čoveka koji je  godinama  branio čast šarplaninca pred svetom. Čućete kako se „kuje“ pravi pas na vetrovima Šar-planine i zašto se istinska lepota ne stvara u salonima, već u genima koje je priroda usavršavala vekovima.

REČ-DVE O ZABORAVLJENOM BLAGU: KINOLOŠKA HRONIKA KOJU MNOGI IMAJU, A RETKI ČITAJU

„Dok se na društvenim mrežama, a naročito u grupama posvećenim šarplanincima, vodi bespoštedni „rat“ sujetama, pljuvanjem i omalovažavanjem, prava istina o kinologiji Smederevske Palanke stoji zaključana u koricama jedne knjige. Reč je o „Kinološkoj hronici Smederevske Palanke“, kapitalnom delu koje su mnogi nabavili, ali ga je malo ko zaista pročitao.Umesto pisanja gluposti po Fejsbuku, dovoljno je otvoriti ovo izdanje i videti ko su ljudi koji su decenijama gradili temelje kojima se danas trguje.“ kaže za The Dog Republic  Milosav Miša Babić.

Lična karta izdanja:

Autor: Dr Milivoje Urošević

Saradnik na prikupljanju materijala: Milosav Miša Babić (predsednik OKD „Palanka“)Fotografije: Dragan Tanasković, Zoran Đurović, Ranka Teodorović, Vukašin Babić, Ilija Veselinov, Časlav Vlajić, Raško Krivokuća, Milena Rančić.

Izdavač: Opštinsko kinološko društvo „Palanka“Za izdavača: Milosav Babić

Štampa: Komazec d.o.o, Inđija

Tiraž:(Svega )250 primeraka (ISBN: 978-…)

Poruka za „stručnjake“ sa mreža:
Kada rasprave u grupama pređu granicu zdravog razuma, često se čuje ona porazna rečenica: „Ljudi, urazumimo se i prestanimo, počinjemo da ličimo na šarplanindžije!“ poručuje Miša Babić

Ovaj serijal o profesoru Pavloviću i podsećanje na Hroniku su naš pokušaj da se vratimo činjenicama, dokumentima i ljudima koji su znali šta je pas, pre nego što je tastatura postala glavno kinološko oruđe.

ISTORIJSKI DATUM: KAKO JE NASTAO KLUB LJUBITELJA ŠARPLANINACA

U „Kinološkoj hronici Smederevske Palanke“ precizno je zabeležen trenutak koji će zauvek promeniti sudbinu rase u ovom delu Srbije. Kao logična posledica decenijskog rada, rodila se ideja o osnivanju Kluba koji bi objedinio sve – od odgajivača i vlasnika, do sudija i istinskih zaljubljenika.

Zlatnim slovima upisano: 29. novembar 1992. godine
Iako je ovaj datum bio istorijski za jednu bivšu državu, u analima palanačke kinologije on ostaje upisan kao dan kada je održan sastanak inicijativnog odbora. Sastanku je prisustvovalo devet osoba, čija imena danas, tri decenije kasnije, podsećaju na ozbiljnost i viziju koju su tada imali.

Oni su pokrenuli inicijativu (Iz originalnog zapisnika):

1. Bjelica Bratimir – Velika Plana
2. Jovica Stanković – Velika Plana
3. Dušan Udovički – Velika Plana
4. Predrag Gvozdenović – Smederevo
5. Bojan Stošić – Smederevska Palanka
6. Slavoljub Dragišić – Smederevska Palanka
7. Milosav Babić – Smederevska Palanka
8. Vladica Tanasijević – Smederevska Palanka
9. Svetlana Babić – Smederevska Palanka

Ovi ljudi nisu širili galamu po društvenim mrežama – oni su seli za sto, napravili zapisnik i krenuli u borbu za šarplaninca. Upravo taj Klub će dve godine kasnije postati ključni faktor u očuvanju glasa prof. dr Slobodana Pavlovića i odbrane rase od nadolazeće „mode“ mešanaca.

ISTORIJA KOJA TRAJE

 KAKO JE NASTAO „MEMORIJAL PROFESORA PAVLOVIĆA“

U „Kinološkoj hronici Smederevske Palanke“ jasno je dokumentovan trenutak kada je odavanje počasti legendi postalo tradicija koja traje decenijama. Smederevska Palanka nije samo čuvala snimke, već je od njih napravila najznačajniju manifestaciju rase.

Prvi korak u večnost: 26. mart 1995. godine
Tog dana održana je Treća specijalizovana izložba, koja je ujedno bila i Prva specijalizovana izložba posvećena legendi srpske i svetske kinologije – prof. dr Slobodanu Pavloviću. Sa čak 130 prijavljenih pasa, ovaj prvi Memorijal postavio je standarde koje je bilo teško dostići.

Od lokalne inicijative do nacionalnog šampionata:
Od tog marta 1995. godine, svaka naredna specijalizovana izložba u Smederevskoj Palanci nosi ponosno ime profesora Pavlovića. Kroz istoriju su se menjali nazivi država i zvanični statusi izložbi:

Prvo kao „Šampionat Jugoslavije“

Zatim kao „Šampionat Srbije“

Ali svaka je, bez izuzetka, nosila naziv „Memorijal prof. Pavlovića“

Ovo je bio odgovor palanačkih kinologa na prolaznost vremena i pokušaje zaborava. Dok se na društvenim mrežama danas vode prazni ratovi, u Palanci se decenijama kroz ovaj Memorijal čuva(o)? „receptura“ za onaj pravi, izvorni “hleb” srpske kinologije.-zaključio je na kraju Milosav Babić

Milosav Miša Babić (Palanka, 1963) istaknuti je međunarodni kinološki sudija, aktivan u kinologiji od 1986. godine. Tokom višedecenijskog kinološkog rada, u kome je  više od 50 godina  a i u različitim rukovodećim strukturama, ostavljajući dubok trag u razvoju kinologije.Od 1987. godine obavljao je odgovorne funkcije, a posebno se istakao kao predsednik Opštinskog kinološkog društva Palanka pri KSS.

Posebno ističe da su iz njegove odgajivačnice potekli psi koji su dali neke od najlepših tipičnih glava u rasi šarplaninac, čime je dao značajan doprinos njenom unapređenju i očuvanju standarda.