Priče, crtice, zabilješke/Psi - Kinologija

НА РАСКРШЋУ ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ

ШАРПЛАНИНАЦ -КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ! – 4. дио

ШАРПЛАНИНАЦ -КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ! – 4. дио
Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

„Због борби паса, а да би се добио што већи и тежи пас, у Македониjи и на Косову и Метохиjи, убацуjе се у узгоj бернадинац, касниjе кавказац, и ко зна шта jош. Када се такав пас, као ‚чувен’, доведе у централну Србиjу и убаци у приплод, добиjе се све и свашта. Ни одгаjивачницу‚Вуjан’ то ниjе заобишло. На инсистирање Обрада Шкипића коjи jе био опчињен ‚изворним’ псима и причама о њима, кроз одгаjивачницу jе продефиловало 8 таквих паса: 2 женке и 6 мужjака. Нисам се слагала са тим… Почело jе да се добиjа све и свашта. Од чудних боjа, карактера, грађе, одлаканости”- пише недавно Весна Бојовић.(9)

Пише : Зоран М. Кос  / Фотографија : З. М.Кос

ПРИЧА О ИЗВОРНОСТИ

У другоj половини осамдесетих година прошлог виjека, група одгаjивача из Македониjе кренула jе истим путем; и они су се залагали за нови тип шарпланинца:онаj коjи jе требало да буде попут старог изворног типа шарпланинца, а водећи се идеjом да ондашњи тип,коjи се излагао на кинолошким манифестациjама, ниjе добар. Таj изворни тип требало jе да буде знатно већи(виши) од дотадашње познате популациjе шарпланинца. Али, осим показивања фотографиjа поjединих паса,старих више децениjа, као и фотографиjа неке ондашње штенади ,ниjе се даље одмакло. Неславно се завршила и та епизода!

 Или ниjе?…Никада и нико ниjе успио видјети те дуго наjављи ване изворне примjерке тог новог типа шарпланинца.Иако до данас, мање-више, нема резултата тог вишедецениjског експеримента, многи одгаjивачи су и даље у томе врло упорни.

Змиjање – Клисина. Мирна Самарџић и шарпланинка Алка- Фунта (вл. Г. Jеж), Вук Радуjковић и шарпланинац Ари Див
(вл. Д. Кузмановић) у српској народноj ношњи са Змиjања коjа потиче из 19. века.

ПРИЧА О УСЛОВНОСТИ 

  Правим именом, Jугословенски условни родовник- JУР у или упису у Б родовне књиге за псе непознатих родитеља, Србиjа jе укинула условне родовнике и мислим да jе то позитиван потез. Али jош увијек их имамо jер се слабо попуњаваjу генерациjе у тим условним родовницима коjи су већ издати. Моjе мишљење jе да ће нам овим темпом требати jош наjмање десет година да потпуно истиснемо условне родовнике. У исто вријеме,Кинолошки савез Македониjе, и не само они, jош увијек издаjе условне родовнике.Ево фантастичне илустрациjе о односу према родов-ницима. О томе наjбоље говори обjава о њемачким шпицевима: „Обjављено 16.01.2018. Будући да долази до разних малверзациjа са родовницима, обавештавамо одгаjиваче немачких шпицева да ће, приликом приjаве легла, у родовницима, код имена расе, убудуће стаjати искључиво ‚немачки шпиц’ све док пас не добиjе прву оцену. Након што кинолошки судиjа одреди величину пса, у родовник ће се, уз оценску листу као доказ, уписати ком типу немачког шпица пас припада. Кинолошки савез Републике Србиjе.” (10)

Ch Мак кинг оф дама ,шарпланинац.
Одг.и вл. Мeнсуд Кантарeвић ,Сисак,Хрватска
“Дуб дог фeст 2016”,Козарска Дубица ,мај 2016.годинe

Др Прeдраг Жикић судија.
Прилеп, 11. марта 2018. год., Државно првенство за расу Шарпланинац

Знаjући да су важне особине ,као што су темперамент,карактер, ћуд, дужина тиjела, формат, гребен, положаj и дужина сапи, дужина и ношење репа, регулисани читавом скупином гена, доминантних или рецесивних, могући броj комбинациjа – резултата зато jе врло велики да бисмо могли знати или  п р e д в и д ј e т и  краjњи исход -резултат парења. Jедини прави и наjсигурниjи пут ка сигурном успjеху зато jе детаљно проучавање родовника паса коjе узимамо у приплод. А и кад имамо родовник („прав и пун”) то ниjе „гаранциjа”, а без њега или са условним родовником, као што jе у већини случаjева код шарпланинске расе, то jе онда jош теже постићи!

Др  Миливоj Урошевић : Шарпланинац – јуче, данас, сутра…у Бањалуци,Република Српска, 2016. године.

ПРИЧА О УРБАНОСТИ

   Чињеница jе да се шарпланинац, као пастирски пас,све мање одгаjа у планинским прjеделима гдје jе коришћен за чување и одбрану стада. Његовим изласком на кинолошку сцену отпочело jе и ширење паса ове расе по градовима. У почетку су одгаjивачи узгаjали псе у оквиру стандарда коjи су, по њиховом мишљењу, били наjтражениjи. Због промjене услова живота, као посљедице дугогодишњег узгоjа у урбаноj средини, дошло jе до промjена многих екстериjерних параметара код jугословенског овчарског пса шарпланинца.Ово удаљавање од формата „пастирског пса” наjбоље осликава закључак из jедног научног рада о шарпланинцу.„Испитивањем паса коjи се одгаjаjу у урбаноj средини, а коjи су део популациjе Jугословенског овчарског пса – шарпланинца, дошли смо до закључка да су данашњи пси виши у односу на псе коjе су описали аутори у раниjим истрживањима. Такође, леђна линиjа испитаваних паса jе равна или падаjућа, док jе надграђеност, коjа jе карактеристична за псе одгаjане у планинским деловима, код ових паса нестала. Углови испитиваних паса су затворениjи и крећу се од 92,97 степени у раменом зглобу до 100,8 степени у коленом зглобу, за разлику од паса из планинских предела код коjих су ти углови отворениjи и њихове вредности су преко 120 степени.” (11)

Изворност, условност и урбаност су три од многих деградациjа што значаjно доприносе данашњем катастрофалном стању расе или jедним именом – jaвашлук(у)*.

Румунски пастирски пас –Карпатин нeсумњиво дио ширe популацијe балканског пастирског пса.Свe зeмљe Балкана, односно сваки планински масив, имају и данас свог пастирског пса чији јe зајeднички прeдак молос. Разгранато стабло, врло ујeдначeног гeнeтског записа код ових пастирских паса, доказујe и причу о нeкадашњeм крeтању и сeобама народа са Истока прeма Европи.
Карпатин побјeдник 1.рeвијe пастирских и овчарских паса и промоцијe румуњских аутохтоних раса паса, Локвe (СРБ), 25-26.01.2019.годинe

ЗАШТО JЕ ШАРПЛАНИНАЦ У КРИЗИ?

Одговор на ово питање делуjе jедноставно, а да ли jе тако?Слушали смо и слушамо шарпланинчеву епику: „Великих корпуса одгаjивача”, „Гениjалног генералног програма рехабилитациjе”, „Побjедничког времена шарпланинца”, „Великог изворног генетског резервоара”, „Животне филозофиjе зване шарпланинац”, „Сам врх псећег рода”, „Наjбољи чувар на свиjету”, „Jединствени пас на свиjету”, „У службеним сврхама су добили наjвеће оцjене”, „Наjбољи од наjбољих”, „Поуздано знаjу…наjброjниjи и наjпопуларниjи”… И ових дана наjновиjи узвик: „Jош jедан од оних коjе хоћемо да промовишемо и отргнемо их од заборава – први наступ се очекуjе xx..xx 2019. године”.

Аутор тeкста на Поповој Шапки, 14. марта 2018. год.
Шар-планина,мјeсто гдјe јe “рођeн” ШАРПЛАНИНАЦ.Олуја т у т њ и и “говори” о длачном покривачу код Шарпланинца: Богат,двострук и бујан и двострук длачни покривач;подлака има тeрмичку улогу и  служи за загријавањe кожe, док горња длака штити пса од кишe и прашинe…. трeба да будe .

И тако у недоглед…

 На сцени имамо краjности: са jедне стране тешке и лимфатичне jединке, а са друге прелагане, слабог тиjела, ситне, па имамо плашљиве и подозриве, а на другоj страни, имамо псе коjи се не могу држати под контролом. Говорим само о jединкама у генеративноj доби.

Наставља се…

„Ко искрено и страсно љуби

Истину, Слободу и Отаџбину,

слободан jе и неустрашив као Бог,

а презрен и гладан као пас”. (1)

Посвећено Петру Кочићу

Са  изложбе  у   Бањалуци, 2019.  г .
Државно првенство за расу Шарпланинац Прилеп, 11. марта 2018. год.

* * *

(1) Jазавац пред судом, Петар Кочић, српски пjесник, писац и народни трибун, написано у Бечу 1903, а први пута обjављено у Загребу 1904. Године

(2) Шпољарић Б. 2008, Хрватска кинолошка баштина, Загреб

(3) фактографиjа (лат.+грч.), писање коjе се темељи на чињеницама, без већих анализа или коментара

(4) Зборник Српске академиjе науке и уметности (САНУ) књига 13,страна 81-94

(5) „Илирски овчар”поjам коjи познаjемо или…? Б. Шпољарић, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016

(6) Домицил: правим паралелу са покраjином Акита гдје су настале расе акита и Шар планином коjа jе извориште расе шарпланинац

(7) Сви мисле да jе њихов шарпланинац наjбољи – интервjу др. М. Ал Дагистани, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.

(8) Шарпланинац у Македониjи – Годишњак КСРС, Бања Лука,2016.

(9) Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад, у поседу аутора овог текста

(10) Извор: Web: https://ksrs.rs

(11) Промjене поjединих екстериjерних параметара код jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини, М. Урошевић – Д. Дробњак, 2016. Годишњак КСРС,Бања Лука, 2016

12) Тежак, Петар Кочић (Због ове пjесме, обjављене у првом броjу

његове „Отаџбине” 1907, Кочић jе осуђен на двиjе године робиjе)

* * *

* fair play (енгл.) – поштена игра; начин међусобног пословања или

односа у коjем се учесници држе и законских и моралних начела

* синџир – ланац , тур. зинцир

* аjван – стока, брав; исто и хаjван (тур.)

* благо – имовина, иметак, сермиjа

* jавашлук (тур.) – неодговорност

* повиjест (хр) – историjа

* уопће (хр) – уопште

* знаност (хр) – наука

Литература:

• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса 6.02.1969.

• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса, 03.10.1980.

• Пастирски пси Балкана (др  Миливоj Урошевић, Пиетро Турина,Горан Станивуковић, Милан Jовановић) БАЛКАНСКИ ПАСТИРСКИ ПСИ, (Земун, 2002.)

• Биостатички модел тиjела торњака (М. Урошевић и сарадници,2016. Годишњак)

• Промjене поjединих екстериjерних параметара код Jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини (М. Урошевић и Д. Дробњак), 2016, Годишњак, Бања Лука

• Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.

• Шарпланинци ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд, 1997.)

• Књига о Шарпланинцу ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд 1990)

• Стандарди расних паса по FCI групама Прва књига (пето допуњено издање) Београд, 2015, КСС

• Шарпланинац, Зов, Београд, 2015, бр. 796, 797.798, 799, 800.

• Кинологиjа Србиjе, др Махмуд Ал Дагистани , Београд ,2013.

•Шарпланинац: Jуче,данас,сутра?, Душан Мариновић, Натура Онлине, Београд, октобар 2015, еКњига

• Хрватски планински пас Торњак, Лиљана Накић-Петрина,Торњак клуб, „Шибеник”, Шибеник, 2002.

• „Прилог познавања планинског овчарског пса Србиjе”, С. Антић и С. Милосављевић, Зборнику Српске академиjе науке и уметности (САНУ), књига 13, Београд, 1951.

• Шарпланинац – настанак и коментар стандарда, Б. Шпољарић,2016, Бања Лука, Годишњак

• Пасмина шарпланинац „пастирски пас” или класични „молос”,М. Урошевић – Б. Шпољарић, 2016, Б.Лука, Годишњак

• Хрватска кинолошка баштина, Б. Шпољарић, Загреб, 2018

Необjављени радови:

• Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад

• „Делтари Илири” Breed Standard, Kennel Kosova Club, 2002

2019 © Copyright – Сва права задржана – Забрањено копирање

THE DOG REPUBLIC (02.10.2019)