Од давнина на jугоисточним планинским подручjима Jугославиjе гаjи се оваj пастирски пас, а наjброjниjи jе на планинском подучjу Шар-планине. Сад се оваj пас узгаjа у читавоj бившоj Jугославиjи и, мање-више, има га и у другим диjеловима свиjета.Први пси су „спуштени” са Шар-планине 1928. године , а тиме jе руководио др Фрањо Булц, Словенац, срески ветeринар тих година у Тетову, односно Гостивару. Он jе то радио за потребе краљеве воjске, Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца.Маjа мjесеца 1929. поjављуjу се на међународноj изложби, пастирски пси под именом крашки овчар, а два мjесеца касниjе, у Бечу, др Булц излаже своjе псе. То jе било прво излагање Илирских овчара изван граница Краљевине Jугославиjе. Неколико мjесеци раниjе држава jе промиjенила име.Наjава расе под именом Илирски овчар дошла jе почетком тридесетих година прошлог виjека, по приjему Jугословенског кинолошког савеза у Међународну кинолошку федерациjу (FCI), а први стандард расе jе састављен 1938. FCI га усваjа 02.6.1939. на скупштини у Стокхолму.Аутори стандарда били су др И. Ловренчић и Т. Дрениг.
Пише : Зоран М. Кос / Фотографија : З. М.Кос
ИЛИРСКИ ОВЧАР, КРАШКИ ОВЧАР,ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОВЧАРСКИ ПАС- ШАРПЛАНИНАЦ…
Комисиjа КСJ-е предлаже, 13.7.1967. године, да се два типа ових паса раздвоjе у посебне расе. Тако добиjамо крашког овчара и шарпланинског овчара. Марта мjесеца 1968. Стручни савjет КСJ-е усваjа стандард за Југословенског овчарског пса – шарпланинца. Ауторство над стандардом имаjу два кинолошка савеза, Србиjе и Македониjе, без навођења имена аутора. FCI обjављуjе оваj стандард 6.02.1969. године под броjем 41.Послиjе jе све, више-мање, познато. Распадом друге Jугославиjе, FCI патронат над расом додјељуjе Србиjи и Македониjи.
ФРАГМЕНТИ ИЗ „ПОВИJЕСТИ” ШАРПЛАНИНЦА, ИЛИ О ТОМЕ ШТА JЕ БИЛО ПРИJЕ
С. Антић и С. Милосављевић, 1951. године пишу:„… под утjецаjем разних фактора; климе, исхране, држања а поглавито човjека узгаjача, у поjединим краjевима наше земље, постоjало jе више типова овчарских пастирских паса коjе називамо различитим именима;Илирски, Шарпланински, Дурмиторски, Српски овчари и Босански торни.” (4)Теодор Дрениг, у свом чланку „Илирски овчар” коjи jе обjављен у часопису „Моj пас” броj 5-6-7/1958, на страници 83, пише: „… приjе свега морамо знати да се сматра илирског овчара (приjе истарског) за праву и чисту домаћу пасмину паса…”.Мишљења да се ради о jедноj раси, са малим разликама у висини гребена и боjи длачног покривача, наводе и београдски кинолог и пуковник Т. Николаjевић (1937), др Иван Ловренчић (1944), Ратомир Орбан (1958) ,и други.
(JРСп 158 ИО-22, / отац: Karamashi JRSp 59 ИО-11 – мати:
Цура JRSp 65 ИО-13 / оштењен: 03.04.1932; узгаjивач: узгаjи-
вачница „Мирна” /Фрањо Булц/, власник: узгаjивачница „Осоjе”
( Шинк Ш. , Шкофjа Лока/). „Илирски овчар” коjи jе први постао интернационални и jугославенски шампион. Отац му jе био Karamashi II /родитељи непознати/ оштењен: 10.04.1927; родом са Шар-планине, узгаjивач: непознат, власник: узгаjивачница
„Мирна”), а мати: Цура /родитељи непознати/ оштењена:02.05.1929; родом са Шар планине, узгаjивач: непознат, власник:узгаjивачница „Мирна”) како наводи A. Schuster (1938).
Из наведеног може се закључити да jе реч о шарпланинцу узгоjеном у Дравскоj бановини.
Шарпланинац-слика са подножја Шар-планинe 1929 . годинe
Шарпланинаци-српскe трупe Ниш око 1935.годинe
ПРВО ИМЕ ШАРПЛАНИНЦА:ИЛИРСКИ ОВЧАР (ILLYRIAN SHEPHERD)
Др Иван Ловренчић (1878-1952), предсjедник Jугословенског кинолошког савеза (JКС) за период 1925-1952, те између 1939-1948 и предсjедник FCI-а, даjе његов опису предговору Шустрерове Родовне књиге (1938): „… Z obsirnimi gozdovi so v zvezi ogromni planinski pasniki, kakor Šar-planina, Korab, Bistra itd, kjer se pasejo velikanske crede ovac, ki jih čuvaju pastirji s svojimi psi–ilirskimi ovčarji. To je prastara pasma, ki se je zaradi velike oddaljenosti od prometa visoko gori v planinah ohranila. Lahko rečemo, tisočletja povsem čista, bez vsake tuje primesi. Ilirski ali šarplaninski ovčar, kakor ga nekateri imenujejo, je zgodovniski spomenik davnine in zato ponos Jugoslavije…” без икаве сумње jасно дефинише поjам „илирски овчар”, како то наводи инж. Б. Шпољарић. (5)
Имамо сад процес регистрациjе нове расе код FCI -а,под старим именом илирски овчар, првог имена за шарпланинца...У сваком случају,порeд сeбe сад има нeког (можда,довољно сличног сeби,нарочито они са условним родовницина и под фирмом “изворности”)-да сe осјeти угрожeним што са њим мора да ђeли својe имe… и сви шуте, као никог се не тиче, а послиjе ће бити нисмо знали или?…А коjи пси су коришћени за узгоj илирског овчара наjбоље говори писмо предсjедника JКС-а др Ивана Ловренчића и секретара Теодора Дренига из 1938. године:„Посебно смо Илирском овчару посветили сву пажњу, а у циљу побољшања расе дониjели смо са Шарпланине jедног од наjљепших паса коjи се сад код нас системски узгаjа”. Писмо jе упућено Министарству шума и рудника Краљевине Jугославиjе.
А ИМЕ – ПИТАНЕ АДЕКВАТНОГ ИМЕНА ЗА ШАРПЛАНИНСКУ РАСУ!
Надјени му лиjепо име да га по њеуму познаjу и препознаjу.Шарпланинац – jугословенски овчарски пас, овчар коjи то ниjе и из земље/државе коjа одавно више не постоjи на географскоj и политичкоj мапи. Било би интересантно видјети реаговања других народа или држава да се то њима деси. Гле чуда, њима се то не дешава!Анализираjући данашње називе раса паса, уочавамо да су, одваjкада, расе добиjале имена по покраjинама или земљама где су стваране. Некада jе то било и по народима или племенима коjи су их одгаjали.Ретке су расе паса коjе су добиле имена по своjим утемељивачима и одгаjивачима, као што jе на пример доберман, мада има и других начина настанка имена,рецимо као наш планинац торњак коме обор-тор надјену име.
Име! Он: шарпланинац – српски и/или македонски пастирски пас, чиjи патронат над стандардом диjеле Србиjа и Македониjа. Обавезно, треба и мора се све дефинисати на jасан, jаван и коректан начин са Македонцима, као што Енглези кажу fair play*. Врло jе то слично као код торњака „по двоjном држављансту” и по припадности великоj породици пастирских паса. По мом мишљењу jе оправданиjе и сврсисходниjе jе правити поређење именом америчке аките диjелу одреднице домицила. (6)
Српски пастирски пас шарпланинац.
Како то гордо звучи!
Змиjања. Ова нарoдна ношња је украшена змиjањским везом, културним бисером
српског народа. УНЕСКО је 2014. године змиjањски вез ставио на своjу листу светског
културног наслеђа човечанства.
Снимњено у Змиjању- Клисини, 2016.
О БРОJНОСТИ ШАРПЛАНИНСКЕ РАСЕ
С обзиром на то да не мањка мноштво надахнутих риjечи самохвале, „кинолошких прича”, на Гуглу и Феjсбуку, о неопjеваним планинским горостасима или дивовима што вуковима смс-ове шаљу, раде селфи са звиjерима, о месиjанству у раси, коjа постоjи тамо негдје. За разлику од митске и саjбер-виртуалне кинологиjе, да погледамо сада шарпланинчеву стварност.
„Моjе мишљење jе да раса Jугословенски овчарски пас – шарпланинац, а на моjу , а вjеруjем и на жалост других кинолога, стагнира. Више пута сам покушавао да помогнем, али сви смо свjедоци да се на локалним изложбама готово више и не поjављуjу, а на великим, броj примjерака ове расе jе веома скроман. Броj штенади на годишњем нивоу jе значаjно опао у односу на претходне године и у 2015. броjи укупно 289 (158 мужjака и 131 женки) у укупно 114 легала. Ово jе мали броj за расу коjа треба да буде понос националне кинологиjе, али искрено, мислим да проблем ниjе у самоj раси већ у људима,одгаjивачима, коjи се баве овом расом, jер готово сваки од њих мисли да у свом двориштву баш он има наjбољег примjерка расе. Нису спремни за критику и промjену и у томе jе суштински проблем” – риjечи су др Махмуда Ал Дагистаниjа, генералног секретара Кинолошког савеза Републике Србије.(7)
У Македониjи, 2015. године, има укупно 271 штене (152 мужjака и 127 женки) у укупно 67 легала. Просjек по леглу jе у Србиjи 2,53, а у Македониjи 4,04 штенета по леглу, за 2015. годину! Информациjе из КСС-а, за 2017. годину, су сљедеће: укупно jе приjављено 41.186 штенади свих раса, од тога шарпланинаца, у 133 легла, 358 штенади, нешто мало мање од три штенета по леглу. То, у матичноj држави ове расе, у поређењу са другим расама, процентуало износи 0,869 посто. Пораст у односу на 2015! У Францускоj просjечан броj штенади на годишњем нивоу износи од 80 до 100. И посљедњих пет година jе у озбиљном паду.Некада су ти броjеви штенади у Францускоj били изражени у брjевима са више нула.
„По први пут у историjи наше кинологиjе, 29. новембра 2015, у Скопљу jе, поред 17. државног првенства,одржана и Прва светска клупска изложба шарпланинаца, на коjоj jе било више од 100 паса. Данас са поносом причамо о шарпланинцу као нашем бренду, краљу канида, горостасу… иако треба jош много тога да се уради.Природа jе дала своjе, а на нама jе остало да га сачувамо и побољшамо квантитативно и квалитативно. У будућем раду треба да, заjедно са КСС, радимо на изменама и усавршавању стандарда, анализирамо велики броj добиjених резултата ДНК крви,итд. Исто тако, за похвалу jе и субвенциjа за свако штене коjе држава (Македонија- прим. аут) већ стимулише, што све више говори о ангажовању државе. На краjу би ми, лично, велика жеља била да се на Шар планини подигне споменик шарпланинцу за шта се већ дуже време залажем. Модел и идеjа треба само да нађу практичну примену и да ствар овековечимо тамо одакле jе ‚шарко’ кренуо у свет” (8) написа лиjепо Перо Божиновски у Годишњаку КСРС-а приjе три године, написа да jе било више од 100 паса на Првом свjетском првенству шарпланинаца, а на трећем таj броj jе мањи од 70, да би, прошле године, на посљедњоj Свjетскоj изложби, њих било мање од 30!!!
Цијeла популација Југословeнског овчарског пса-Шарпланинца јe мала, с обзиром да тачан броји јe нeпознат, али врло чeсто сe чујe да их јe само око 1000 паса илии мањe. Малe популацијe угрожeнe су када сe критично смањи гeнeтска разноликост популацијe. Разноврсни проблeми сe могу појавити и ради гeнeтских болeсти, смањeњe имуоног профила и отпорности, малих вeличина лeгла и …
Примјeтно јe стално, полагано али сигурно, смањујe гeнeтска рeзeрвара због малог броја паса у одгоју и прeчeстог кориштeња малог броја истих популарних парњака (матадор узгој). Како ограничити парeњe појeдиних популарних парњака, и како повeћали број расположивих парњака и укључити вeћи броја жeнки у одгоју, сурађујући са Савeзом,Унивeрзитeтом , Државом и …
О броjности шарпланинаца довољно и неумољиво говоре сами ови броjеви,па jе сваки коментар сувишан и непотребан.
Неброjно jе то (све)!
Марјан Трeнкоски,судија (Макeдонија) 
ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО ЗА ШАРПЛАНИНЦЕ-24 МЕМОРИЈАЛ ПРОФЕСОРА ПАВЛОВИЋА
Смeдeрeвска Паланка 24.03.2019.
ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО ЗА ШАРПЛАНИНЦЕ-24 МЕМОРИЈАЛ ПРОФЕСОРА ПАВЛОВИЋА
Смeдeрeвска Паланка 24.03.2019.
Наставља се…
„Ко искрено и страсно љуби
Истину, Слободу и Отаџбину,
слободан jе и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас”. (1)
Посвећено Петру Кочићу
* * *
(1) Jазавац пред судом, Петар Кочић, српски пjесник, писац и народни трибун, написано у Бечу 1903, а први пута обjављено у Загребу 1904. Године
(2) Шпољарић Б. 2008, Хрватска кинолошка баштина, Загреб
(3) фактографиjа (лат.+грч.), писање коjе се темељи на чињеницама, без већих анализа или коментара
(4) Зборник Српске академиjе науке и уметности (САНУ) књига 13,страна 81-94
(5) „Илирски овчар”поjам коjи познаjемо или…? Б. Шпољарић, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016
(6) Домицил: правим паралелу са покраjином Акита гдје су настале расе акита и Шар планином коjа jе извориште расе шарпланинац
(7) Сви мисле да jе њихов шарпланинац наjбољи – интервjу др. М. Ал Дагистани, Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.
(8) Шарпланинац у Македониjи – Годишњак КСРС, Бања Лука,2016.
(9) Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад, у поседу аутора овог текста
(10) Извор: Web: https://ksrs.rs
(11) Промjене поjединих екстериjерних параметара код jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини, М. Урошевић – Д. Дробњак, 2016. Годишњак КСРС,Бања Лука, 2016
12) Тежак, Петар Кочић (Због ове пjесме, обjављене у првом броjу
његове „Отаџбине” 1907, Кочић jе осуђен на двиjе године робиjе)
* * *
* fair play (енгл.) – поштена игра; начин међусобног пословања или
односа у коjем се учесници држе и законских и моралних начела
* синџир – ланац , тур. зинцир
* аjван – стока, брав; исто и хаjван (тур.)
* благо – имовина, иметак, сермиjа
* jавашлук (тур.) – неодговорност
* повиjест (хр) – историjа
* уопће (хр) – уопште
* знаност (хр) – наука
Литература:
• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса 6.02.1969.
• FCI стандард број 41 Стандард расе Jугословенског овчарског пса, 03.10.1980.
• Пастирски пси Балкана (др. Миливоj Урошевић, Пиетро Турина,Горан Станивуковић, Милан Jовановић) БАЛКАНСКИ ПАСТИРСКИ ПСИ, (Земун, 2002.)
• Биостатички модел тиjела торњака (М. Урошевић и сарадници,2016. Годишњак)
• Промjене поjединих екстериjерних параметара код Jугословенског овчарског пса – шарпланинца као последица гаjења у урбаноj средини (М. Урошевић и Д. Дробњак), 2016, Годишњак, Бања Лука
• Годишњак КСРС, Бања Лука, 2016.
• Шарпланинци ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд, 1997.)
• Књига о Шарпланинцу ( Обрад Шкипић и сарадници, Београд 1990)
• Стандарди расних паса по FCI групама Прва књига (пето допуњено издање) Београд, 2015, КСС
• Шарпланинац, Зов, Београд, 2015, бр. 796, 797.798, 799, 800.
• Кинологиjа Србиjе, др Махмуд Ал Дагистани , Београд ,2013.
•Шарпланинац: Jуче,данас,сутра?, Душан Мариновић, Натура Онлине, Београд, октобар 2015, еКњига
• Хрватски планински пас Торњак, Лиљана Накић-Петрина,Торњак клуб, „Шибеник”, Шибеник, 2002.
• „Прилог познавања планинског овчарског пса Србиjе”, С. Антић и С. Милосављевић, Зборнику Српске академиjе науке и уметности (САНУ), књига 13, Београд, 1951.
• Шарпланинац – настанак и коментар стандарда, Б. Шпољарић,2016, Бања Лука, Годишњак
• Пасмина шарпланинац „пастирски пас” или класични „молос”,М. Урошевић – Б. Шпољарић, 2016, Б.Лука, Годишњак
• Хрватска кинолошка баштина, Б. Шпољарић, Загреб, 2018
Необjављени радови:
• Шарпланинац кроз децениjе од 60-тих година до данас на овим просторима, Весна Боjовић, 2016, Београд, необjављени рад
• „Делтари Илири” Breed Standard, Kennel Kosova Club, 2002
THE DOG REPUBLIC (30.9.2019)
