Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Како паланачки немар и параноја деценијама сакате културу сећања на наше затирање и страдање

Портал Српско Питање: Балканска Страдија у центру града – тужна гротеска у Козарској Дубици (ФОТО)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Портал „Српско питање“ интегрално  објављује ауторски текст нашег уредника, новинара и истраживача Зорана М. Коса, који представља оштар јавни коментар деценијском бирократском јавашлуку и паланачком сљепилу у Козарској Дубици.
Кроз гротескне и болне примјере „изврнуте“ бисте мајора Тепића, рањеног Скендера и прећутаних усташких жица у старом платанима , аутор директно разоткрива како уступање пред страним фондовима и институтима систематски сакати нашу домаћу културу сјећања. Текст се заокружује конкретном грађанском иницијативом „Пет табли против заборава“, којом аутор упућује директан позив струци и држави да прекину ову локалну страдију и коначно заштите достојанство страдања наших хероја и мученика.
Портал „The Dog Republic“ доноси линк портала „Српско питање“  и ауторског текста Зорана М. Коса, као и нашу ексклузивну фото-галерију.
https://srpskopitanje.com/2026/06/30/balkanska-stradi-a-u-centru-grada-tuzna-groteska-u-kozarsko-dubici/

(više…)

Nastavi čitati: Портал Српско Питање: Балканска Страдија у центру града – тужна гротеска у Козарској Дубици (ФОТО)

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Други пишу, а ми преносимо: Надгробна плоча чувеној мајци Кнежопољки остављена у корову и трави

НАДГРОБНА ПЛОЧА МАЈЦИ ХРАБРОСТ У КОРОВУ И ТРАВИ: На сеоском гробљу у Комленцу лежи на земљи, без опела и свеће, године рођења… (ФОТО)

Vrijeme čitanja / Reading Time: < 1 min

Док свјетски музеји од Москве до Лондона излажу чувену ратну фотографију Жоржа Скригина „Мајка Кнежопољка“, стварност у Поткозарју доноси горак апсурд. На сеоском гробљу у Комленцу, код Козарске Дубице, надгробна плоча Милице Тепић – жене која је својим ликом постала универзални симбол страдања српског народа и цивила на Козари – лежи у непокошеној трави, без запаљене свијеће, без уклесане године рођења и без њеног дјевојачког презимена Влајнић.
Како преносе медији, истраживачи и Козарчани који су обишли ово мјесто истичу да је споменик постављен немарно, готово бирократски, те да на њему нема трагова воска нити уобичајеног православног поода какав оваква хероина заслужује. Милица Тепић је након ратне голготе збјегова и логора преминула у биједи и тишини давне 1949. године, а њен камен је постављен тек након готово осам деценија, али на начин који је дубоко погодио јавност због одсуства праве културе сјећања.
Комплетан текст са детаљима о овој срамној ситуацији и фотографијама са терена можете прочитати на извору који преносимо, кликом на сљедећи линк: Вечерње Новости – Надгробна плоча мајци храброст у корову и трави.

(više…)

Nastavi čitati: НАДГРОБНА ПЛОЧА МАЈЦИ ХРАБРОСТ У КОРОВУ И ТРАВИ: На сеоском гробљу у Комленцу лежи на земљи, без опела и свеће, године рођења… (ФОТО)

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Како је бањалучки Институт „Др Мирослав Зотовић“ од медицинске установе израстао у регионалног гиганта бањског туризма и светионик научне етике, доказујући да медицина без разговора није лијечење, а успјех без човјечности — није потпун.

ИНВЕСТИЦИЈА У НАУКУ И ЉУДСКОСТ: Визија проф. др Горана Талића о будућности здравства Српске

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Поводом јединственог јубилеја — 50 година од објављивања свог првог текста — новинар, истраживач и публициста Зоран М. Кос, уредник нашег портала THE DOG REPUBLIC, доноси специјални ауторски осврт који надилази класичну репортажу.
Кроз призму разговора са проф. др Гораном Талићем, директор Института „Др Мирослав Зотовић“, аутор исписује есеј о завјету, струци и хуманости која вида ране тамо гдје је најтеже. Овај уводни текст уједно најављује и велики интервју који ће ускоро бити објављен, након чега ће обје форме заједно бити пласиране и у штампаном издању „Вечерњих новости“.

Фотографије: Милутин Буразор Пикси / Опрема: Редакција портала THE DOG REPUBLIC

(više…)

Nastavi čitati: ИНВЕСТИЦИЈА У НАУКУ И ЉУДСКОСТ: Визија проф. др Горана Талића о будућности здравства Српске

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

ГДЈЕ ЈЕ СРЦЕ СТРАДАЊА? Наш уредник Зоран М. Кос о покушајима измештања тежишта доњоградинских жртава

MATEMATIKA SRAMA – 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA U DONJOJ GRADINI (2): Za „Novosti“ Zoran M. Kos, novinar istraživač i saradnik Antuna Miletića (FOTO)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Поштовани читаоци
Настављајући анализу коју је започео на страницама „Новости“, наш уредник, новинар и публициста Зоран М. Кос, суочава се са новим изазовима у култури сјећања. Подстакнут све гласнијим најавама о оснивању новог Меморијалног центра у Београду, према иницијативи Миодрага Линте, Кос износи аргументовану и оштру реакцију на овај покушај измјештања тежишта нашег страдања са аутентичних локација.
У свом ауторском тексту „МАТЕМАТИКА СРАМА 2“, Кос се не бави само бројкама, већ етиком и дугом према жртвама које леже под нашим ногама у Доњој Градини. Ово је снажан запис о деценијама политичких манипулација, бјежања од истине и релативизације злочина, који ни након 80 година не престаје да опомиње.
Као непосредни свједок и истраживач који кроз свој рад дубоко промишља о друштвеној одговорности, наш уредник поставља питања која многи прећуткују: Зашто се тежиште истине помјера и коме смета тишина над гробовима Доње Градине?
Цео ауторски текст прочитајте на порталу „Новости“ кликом на линк испод:

Nastavi čitati: MATEMATIKA SRAMA – 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA U DONJOJ GRADINI (2): Za „Novosti“ Zoran M. Kos, novinar istraživač i saradnik Antuna Miletića (FOTO)

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Ауторски текст нашег уредника

MATEMATIKA SRAMA: 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA OD GROBOVA U DONJOJ GRADINI: Novinar i publicista Zoran M. Kos za „Novosti“

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Поштовани читаоци,
Преносимо вам изузетно важан и емотиван ауторски текст нашег уредника, новинара и публицисте Зорана М. Коса, објављен у „Вечерњим новостима“.
У тексту под насловом „Математика срама“, Кос се суочава са тешким наслеђем донјоградинских стратишта, анализирајући деценије политичких манипулација, бежања од истине и покушаја релативизације злочина који леже под нашим ногама. Ово није само прича о историји; ово је запис о етици, памћењу и дугу према невиним жртвама који ни након 80 година не престаје да опомиње.
Као неко ко кроз свој рад дубоко промишља о друштвеној одговорности и истини, Зоран М. Кос поставља питања која многи заједно прећуткујемо.
Цео текст прочитајте на порталу „Новости“ кликом на линк испод:

(više…)

Nastavi čitati: MATEMATIKA SRAMA: 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA OD GROBOVA U DONJOJ GRADINI: Novinar i publicista Zoran M. Kos za „Novosti“

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Institucije ispred politike: Struka mora „voditi kolo“. Dnevna politika i marketinški potezi moraju ustupiti mjesto strogoj istorijskoj nauci.

Tekst pod naslovom „DONJA GRADINA ĆUTI, A MI STATIRAMO”, čiji je autor Zoran M. Kos, možete pronaći na zvaničnom sajtu Večernjih novosti (izdanje za Republiku Srpsku)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

„Доња Градина није само мјесто туге, већ и мјесто истине која вапи да буде испричана на прави начин.”
У најновијем тексту за Вечерње новости, истраживач и новинар Зоран М. Кос анализира парадоксе наше културе памћења. Док свједоци нестају, наша је обавеза да тишина Градине постане глас који се чује цијелим свијетом.
 Фото: SMiljenovic Вечерње новости / З.М. Кос
Извор:https://www.novostiplus.org/bs/donja-gradina-cuti-a-mi-statiramo-zoran-m-kos-o-jasenovackim-mucenicima/

(više…)

Nastavi čitati: Tekst pod naslovom „DONJA GRADINA ĆUTI, A MI STATIRAMO”, čiji je autor Zoran M. Kos, možete pronaći na zvaničnom sajtu Večernjih novosti (izdanje za Republiku Srpsku)

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Da li govorimo o različitim tipovima istog nasleđa? Da li smo sačuvali izvorni karakter, radne osobine i morfologiju?

POZIV NA SEMINAR O RASI ŠARPLANINAC „JUČE, DANAS I SUTRA II”

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

POZIV NA SEMINAR O RASI ŠARPLANINAC

„JUČE, DANAS I SUTRA II”

Poštovane kolege, odgajivači i ljubitelji kinologije,

sa zadovoljstvom vas pozivamo na seminar posvećen našoj autohtonoj rasi – šarplanincu, pod nazivom „Juče, danas i sutra II”.

Seminar će biti održan na Poljoprivrednom fakultetu u Banjoj Luci,

  1. februara 2026. godine, od 17.00 do 20.00 časova.

Teme seminara:

– Reprodukcija pasa

– Aktuelno stanje rase šarplaninac u regionu i svetu

Dolazak su potvrdili predstavnici klubova i udruženja koji se bave uzgojem i promocijom rase šarplaninac.

Ulaz je slobodan.

Svi ljubitelji kinologije su dobrodošli

Извор и више информација:

  ŠARPLANINAC KLUB KRAJINA

Бројност раса (Процена тренутног стања)

Тешко је доћи до потпуно прецизног броја јер многе јединке и даље живе на планинама без папира, али званичне процене су следеће:

Раса Процењена бројност Статус популације
Шарпланинац 10.000 – 15.000+ Стабилна и широко распрострањена (Балкан, Европа, САД).
Румунски Корб 2.000 – 5.000 У порасту. Румунија има веома дисциплинован узгој и велику популацију на Карпатима.
Македонски Караман 500 – 1.000 Критично угрожена, али у ревитализацији. Признање ће драстично повећати овај број.

Напомена: Код Карамана је највећи изазов био пронаћи довољан број јединки које нису у блиском сродству како би се избегле генетске болести, што је био кључни услов за признање од стране FCI.

📝 НАПОМЕНЕ РЕДАКЦИЈЕ:
1.)🔭 НАША ОЧЕКИВАЊА: ПИТАЊА КОЈА ТРАЖЕ ОДГОВОР
Овај семинар не посматрамо само као стручни скуп, већ као драгоцену прилику за дубоко преиспитивање идентитета наших пастирских паса. Наша редакција очекује да се кроз отворен дијалог покрену кључне теме и разјасне суштинске дилеме:
  • Где је данас Шарпланинац у односу на своје сроднике – крашког овчара, карпатина, румунског црног овчара, као и моћног „брата са степа“, кавкаског овчара?
  • Да ли говоримо о различитим типовима истог, древног наслеђа које нас спаја?
  • Јесмо ли успели да сачувамо изворни карактер, моћне радне особине и препознатљиву морфологију коју смо наследили?
  • Куда иде савремени узгој и какво кинолошко завештање остављамо генерацијама које долазе?
Верујемо да ће овај сусрет, кроз аргументовану дискусију, понудити јасне одговоре на питања о нашој прошлости, садашњости и будућности.

2.)📝 КИНОЛОГИЈА КАО ЗАЈЕДНИЧКА ОДГОВОРНОСТ
Указивање на техничке и терминолошке појединости у најави семинара „Јуче, данас и сутра II” није само тежња ка прецизности, већ израз дубоког поштовања према теми којом се бавимо. Кинологија је посао од националног значаја, а Шарпланинац представља живо културно благо које делимо са колегама из Македоније.
Примећујемо да наслов догађаја не садржи име расе, иако се концептуално ослања на већ етаблиране радове и е-књиге аутора Душана Мариновића, као и на стручне прилоге из Годишњака Кинолошког савеза Републике Српске. Овај приступ црпи инспирацију из значајних претходних издања и семинара који су поставили високе стандарде у нашој струци.
Сматрамо да је за будућност расе од суштинске важности задржати прецизност у насловима и јасно дефинисати обухват тема. Такође, подсећамо на чињеницу да је Шарпланинац раса коју de facto и de jure заједнички баштине српска и македонска страна. Уколико у раду овог скупа није предвиђено учешће сувласника стандарда из Македоније, наслов би, ради објективности, требало да рефлектује ту околност или да јасно назначи да је реч о специфичном погледу са нашег поднебља.
Редакција The Dog Republic, заједно са колегама из екипе Natura RS, пратиће овај догађај са великом пажњом. Наша је обавеза да будемо хроничари који чувају  и записују кинолошка дешавања и јасно говоре о ономе што је најбитније – о очувању идентитета, карактера и будућности нашег Шарпланинца.

 

 

 

Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.

Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/

(THE DOG REPUBLIC, 21.02.2026.)

 

(više…)

Nastavi čitati: POZIV NA SEMINAR O RASI ŠARPLANINAC „JUČE, DANAS I SUTRA II”

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

У целини преносимо комплетан ауторски текст нашег уредника објављен у Вечерњим новостима 09.02.2026.

ZORAN M. KOS: Kad zavičaj đakona Avakuma slavi odricanje i tursku mastiljaru

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

„Nema  vjere bolje  od hrišćanske! Srb je Hristov, raduje se smrti; Strašni Božji sud i Turke čeka, pa vi čin’te što vama drago! Skoro ćete i vi dolijati. Bog je svjedok i Njegova pravda.“ (peva đakon Avakum, od ovog kraja, na beogradskoj kaldrmi, dok ga vode prema „sudnjem kocu“, gde će končiti, tvrd u veri…)

Tekst Zorana M. Kosa prenosimo u celosti: Вечерње новости,09.02.2026.

(više…)

Nastavi čitati: ZORAN M. KOS: Kad zavičaj đakona Avakuma slavi odricanje i tursku mastiljaru

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Nа pomolu je nešto kao „puzajući sindrom“ „žabe koja je videla kako se konji potkivaju“

Relikvijar bez vere i divit bez jezika

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

На помолу је нешто као„пузајући синдром“ „жабе која је видела како се коњи поткивају“. Или: како то изгледа када се одговорног културног подухвата прихвате невични и некомпетентни, при том на челу старе и национално легитимисане културно—просветне организације Срба каква је „Просвјета“.Испоставља се да за штету нама не треба нико, довољни смо сами себи.

Вечерње новости пишу ми преносимо

(više…)

Nastavi čitati: Relikvijar bez vere i divit bez jezika

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Од Козаре и Босанске Крајине до самог врха југословенске власти

Сестре Перовић

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

Породица Перовић, а посебно сестре Перовић, припадају кругу најзанимљивијих и најконтроверзнијих појава југословенске историје XX века. Њихове биографије укрштају се са кључним личностима Народноослободилачког покрета, Комунистичке партије Југославије и послератне државне и културне елите. Иако су у јавности најчешће помињане кроз љубавне и брачне везе са истакнутим мушкарцима тог времена, улога сестара Перовић далеко превазилази приватне оквире и захтева озбиљно историјско преиспитивање.

(više…)

Nastavi čitati: Сестре Перовић