Drugi pišu - prenosimo u cjelini

ГДЈЕ ЈЕ СРЦЕ СТРАДАЊА? Наш уредник Зоран М. Кос о покушајима измештања тежишта доњоградинских жртава

MATEMATIKA SRAMA – 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA U DONJOJ GRADINI (2): Za „Novosti“ Zoran M. Kos, novinar istraživač i saradnik Antuna Miletića (FOTO)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Поштовани читаоци
Настављајући анализу коју је започео на страницама „Новости“, наш уредник, новинар и публициста Зоран М. Кос, суочава се са новим изазовима у култури сјећања. Подстакнут све гласнијим најавама о оснивању новог Меморијалног центра у Београду, према иницијативи Миодрага Линте, Кос износи аргументовану и оштру реакцију на овај покушај измјештања тежишта нашег страдања са аутентичних локација.
У свом ауторском тексту „МАТЕМАТИКА СРАМА 2“, Кос се не бави само бројкама, већ етиком и дугом према жртвама које леже под нашим ногама у Доњој Градини. Ово је снажан запис о деценијама политичких манипулација, бјежања од истине и релативизације злочина, који ни након 80 година не престаје да опомиње.
Као непосредни свједок и истраживач који кроз свој рад дубоко промишља о друштвеној одговорности, наш уредник поставља питања која многи прећуткују: Зашто се тежиште истине помјера и коме смета тишина над гробовима Доње Градине?
Цео ауторски текст прочитајте на порталу „Новости“ кликом на линк испод:

Nastavi čitati: MATEMATIKA SRAMA – 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA U DONJOJ GRADINI (2): Za „Novosti“ Zoran M. Kos, novinar istraživač i saradnik Antuna Miletića (FOTO)

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Ауторски текст нашег уредника

MATEMATIKA SRAMA: 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA OD GROBOVA U DONJOJ GRADINI: Novinar i publicista Zoran M. Kos za „Novosti“

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Поштовани читаоци,
Преносимо вам изузетно важан и емотиван ауторски текст нашег уредника, новинара и публицисте Зорана М. Коса, објављен у „Вечерњим новостима“.
У тексту под насловом „Математика срама“, Кос се суочава са тешким наслеђем донјоградинских стратишта, анализирајући деценије политичких манипулација, бежања од истине и покушаја релативизације злочина који леже под нашим ногама. Ово није само прича о историји; ово је запис о етици, памћењу и дугу према невиним жртвама који ни након 80 година не престаје да опомиње.
Као неко ко кроз свој рад дубоко промишља о друштвеној одговорности и истини, Зоран М. Кос поставља питања која многи заједно прећуткујемо.
Цео текст прочитајте на порталу „Новости“ кликом на линк испод:

(više…)

Nastavi čitati: MATEMATIKA SRAMA: 80 GODINA LAŽI I BJEŽANJA OD GROBOVA U DONJOJ GRADINI: Novinar i publicista Zoran M. Kos za „Novosti“

Društvo i kultura

ГВОЗДЕНА ДИСЦИПЛИНА И УМЕТНИЧКА ДУША: Портрет проф. др Горана Талића или

ИЗМЕЂУ СКАЛПЕЛА И ПЛАТНА: Визија која лечи и чува дух

ИЗМЕЂУ СКАЛПЕЛА И ПЛАТНА: Визија која лечи и чува дух
Разговор о медицини и уметности под будним оком Николе Тесле, симбола иновације и духа којим одише кабинет директора.

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Након четири деценије новинарског трагања за истином и сусрета са духовним и интелектуалним горостасима нашег доба, разговор са проф. др Гораном Талићем открива нам да истински ауторитети носе једноставну људску топлину. Између вођења регионалног медицинског гиганта – Института „Зотовић“, који је недавно овенчан престижним признањем за развој туризма, и тихе пасије према савременом сликарству, др Талић сведочи о томе да медицина без разговора није лечење, а успех без етике – није потпун.

За “Сутра” разговара и пише: Зоран М. Кос

Фотографија: Милутин Буразор Пикси (više…)

Nastavi čitati: ИЗМЕЂУ СКАЛПЕЛА И ПЛАТНА: Визија која лечи и чува дух

Drugi pišu - prenosimo u cjelini

Institucije ispred politike: Struka mora „voditi kolo“. Dnevna politika i marketinški potezi moraju ustupiti mjesto strogoj istorijskoj nauci.

Tekst pod naslovom „DONJA GRADINA ĆUTI, A MI STATIRAMO”, čiji je autor Zoran M. Kos, možete pronaći na zvaničnom sajtu Večernjih novosti (izdanje za Republiku Srpsku)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

„Доња Градина није само мјесто туге, већ и мјесто истине која вапи да буде испричана на прави начин.”
У најновијем тексту за Вечерње новости, истраживач и новинар Зоран М. Кос анализира парадоксе наше културе памћења. Док свједоци нестају, наша је обавеза да тишина Градине постане глас који се чује цијелим свијетом.
 Фото: SMiljenovic Вечерње новости / З.М. Кос
Извор:https://www.novostiplus.org/bs/donja-gradina-cuti-a-mi-statiramo-zoran-m-kos-o-jasenovackim-mucenicima/

(više…)

Nastavi čitati: Tekst pod naslovom „DONJA GRADINA ĆUTI, A MI STATIRAMO”, čiji je autor Zoran M. Kos, možete pronaći na zvaničnom sajtu Večernjih novosti (izdanje za Republiku Srpsku)

Društvo i kultura

СУДБИНЕ ИЗ ТИШИНЕ: ПОЗИВ ЗА ИЗРАДУ МОНОГРАФИЈЕ

Именослов страдања села Челебинци: 12ожртве (дјеца и страдали у концентрационом логору Јасеновац)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

САЧУВАЈМО КОРЈЕНЕ ЗА БУДУЋА ПОКОЉЕЊА
ЧЕЛЕБИНЦИ ПИШУ ИСТОРИЈУ: Да тишина не прекрије векове!
Научна потврда историје Поткозарја: Од архивских докумената до теренских истраживања
У склопу пројекта монографије „Челебинци: људи, земља, трагови“, који се реализује уз подршку Министарства просвјете и културе РС, фокус је стављен на документовање пуне истине о заједници која је 1901. године, према Шематизму епархије бањалучко-бихаћке, бројала 24 куће и 208 душа. Овај мали број предратних становника чини размјере каснијег страдања готово незамисливим.
РЕДАКЦИЈА ПОРТАЛА “THE DOG REPUBLIC”
У сарадњи са мештанима и потомцима
ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВ З. М. КОСА

(više…)

Nastavi čitati: Именослов страдања села Челебинци: 12ожртве (дјеца и страдали у концентрационом логору Јасеновац)

Društvo i kultura

НАУЧНА ПОТВРДА ИСТОРИЈЕ ПОТКОЗАРЈА: У сарадњи са Републичким заводом и Министарством просвјете и културе РС

Археолошка истраживања након Васкрса: Фокус на атар села Челебинци и гробља у Брекињи и Јасењу

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

КОЗАРСКА ДУБИЦА / БАЊА ЛУКА – Научна истраживања у склопу пројекта монографије „Челебинци: људи, земља, трагови“ добијају свој пуни замах. Одмах након Васкршњих празника, стручни тимови археолога започињу археолошка испитивања и истраживања на локалитетима који су директно везани за историју и постојање села Челебинци.
Прецизне локације истраживања
На основу званичне кореспонденције са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа (број: 07/1/624-095/26), истраживања ће бити усмјерена на:

Дијелове православних гробаља у Брекињи и Јасењу који традиционално припадају селу Челебинци и гдје се налазе најстарији споменици ове заједнице.

Шири атар села Челебинци, укључујући специфичне тачке за које постоје индиције да крију до сада неевидентирана археолошка налазишта.

Научна потврда историје
Долазак археолога, договорен уз подршку Министарства просвјете и културе РС, кључан је за израду монографије која ће превазићи оквире усменог предања. Циљ је да сваки археолошки налаз у атару села и на гробљима постане неоспоран материјални доказ о трајању људи на овом простору.
“Ово су прва систематска археолошка испитивања која директно третирају наш атар и наше насљеђе. Желимо да на научним основама потврдимо трагове који су до сада били само дио породичних сјећања” – истиче иницијатор пројекта Зоран М. Кос.
Координација на терену
Теренску подршку археолозима пружаће истраживачки тим (Радован Влаховић, Жељко Петровић и Зоран М. Кос), уз неопходну координацију са Музејом Козаре и благослов Архијерејског намјесништва поунског за рад на црквеном земљишту.
Све активности се спроводе у оквиру историјског искорака за село Челебинци, о чему детаљније можете читати на порталу THE DOG REPUBLIC.
Пише: Редакција портала
Фотографија: Зоран М. Кос

(više…)

Nastavi čitati: Археолошка истраживања након Васкрса: Фокус на атар села Челебинци и гробља у Брекињи и Јасењу

Društvo i kultura

Guberina, Miletić, Krestić, vladika Atanasije i mitropolit Amfilohije…

Paralela koju sam morao povući nakon današnjeg dana

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Kažu da se u našem poslu, nakon 40 godina traganja za istinom, malo šta može doživjeti prvi put. Moja novinarska karijera bila je privilegovana susretima sa ljudima koji su bili stubovi znanja, duhovnosti i pravde. Ipak, današnji razgovor sa direktorom Instituta “Dr Miroslav Zotović” u Banjaluci, dr Goranom Talićem, podsjetio me je na samu suštinu našeg poziva – na onu rijetku, toplu ljudsku riječ koja nekada vrijedi više od bilo koje ekskluzive.
Piše: Zoran M. Kos, urednik
Foto: Milutin Burazor Piksi

(više…)

Nastavi čitati: Paralela koju sam morao povući nakon današnjeg dana

Društvo i kultura

ЧУВАРИ ПАМЋЕЊА: ОТРГНУТИ ЧЕЛЕБИНЦЕ ОД ТИШИНЕ И ЗАБОРАВА

Историјски корак за наше село: Усвојен план и структура монографије „Челебинци: људи, земља, трагови“

Историјски корак за наше село: Усвојен план и структура монографије „Челебинци: људи, земља, трагови“
„Док је било тараба и плотова, било је и народа.“

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

ЧЕЛЕБИНЦИ, 4. април 2026. – У суботу увече, у домаћинској атмосфери породице Влаховић, Иницијативни одбор донио је кључне одлуке за израду књиге/монографије која ће постати вјечна легитимација нашег села. Сједницом је предсједавао Радован (Савана) Влаховић, док је презентацију пројекта и ходограма истраживања изложио иницијатор Зоран М. Кос.

Материјал припремила:
Редакција портала THE DOG REPUBLIC 
(У служби очувања баштине и завичајног идентитета)

Извор фотографија:
Сви кориштени  снимци потичу из драгоцјеног породичног албума породице КОРАЋ, којој се овим путем срдачно захваљујемо на повјерењу и уступљеној грађи.

(više…)

Nastavi čitati: Историјски корак за наше село: Усвојен план и структура монографије „Челебинци: људи, земља, трагови“

Psi - Kinologija

EKSKLUZIVNI ISTORIJSKI SERIJAL: GLAS KOJI JE ODBRANIO ŠARPLANINC

Tajna iz Makenzijeve: Kako je nastao istorijski snimak prof. dr Slobodana Pavlovića

Tajna iz Makenzijeve: Kako je nastao istorijski snimak prof. dr Slobodana Pavlovića
Prof. dr SLOBODAN PAVLOVIĆ

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

„Ljudi, urazumimo se i prestanimo, počinjemo da ličimo na šarplanindžije!“ poručuje Miša Babić

Portal The Dog Republic započinje ekskluzivni serijal od osam nastavaka posvećen utemeljivaču standarda šarplaninca – prof. dr Slobodanu Pavloviću (1912–1994).

Ovaj tekst  koji sledi nastali su kao neposredno svedočenje Milosava Miše Babića, predsednika OKD „Palanka“, koji je bio jedan od inicijatora i učesnika istorijskog razgovora u domu profesora Pavlovića. Dragoceni podaci, datumi i imena koji prate ovaj serijal crpljeni su iz kapitalnog dela „Kinološka hronika Smederevske Palanke“ autora dr Milivoja Uroševića, u kojoj je upravo Miša Babić bio glavni saradnik na prikupljanju istorijskog materijala. Izdavač ove hronike je Opštinsko kinološko društvo „Palanka“.

Pre nego što zakoračimo u stručnu analizu, otkrivamo vam  pozadinu zvučnog zapisa koji je decenijama čuvan kao svojevrsni kinološki testament. Ovo je priča o ljudima koji su odlučili da potraže recept za „pravi put rasi“ kod najvećeg majstora, u vreme kada je moda pretila da trajno uništi suštinu rase.

Redakcija portala The Dog Republic

Фотографија: Milosava Miše Babića

(više…)

Nastavi čitati: Tajna iz Makenzijeve: Kako je nastao istorijski snimak prof. dr Slobodana Pavlovića

Društvo i kultura

Suočavanje sa prošlošću kroz objektive ratnih kamera: Istorijske paralele i slom ustaničkog jedinstva u Krajini

Povodom 130 godina od rođenja i 84 godine od smrti dr Mladena Stojanovića ISTINA IZMEĐU DVA SNIMKA: Ko je nazdravljao sa krvnicima, a ko je zbog toga platio glavom?

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

Povod za ovaj tekst je objava mog prijatelja Miodraga Vujasinovića u Fejsbuk grupi „Dubica u srcu“.On je Beograđanin po svim elementima, a u isto vreme protin  i unuk Dubice. Ipak, priznajem – ne razumem se baš u ta „srpska posla“: podele na prve, druge i treće, ili  pravi Srbe, na „Srbije“, Srbijance i njihove unutrašnje brzine, niti na te posebne beogradske kategorije .„Šta, radiš, bre?“ -pita RTS.

Njegova tvrdnja da postoje „snimci“ koji dokumentuju smrt dr Mladena Stojanovića na ili oko Vaskrsa 1942. godine u meni je probudila nadu da poseduje nešto više – neko novo  saznanje ili dokaz. Tim pre što iz njegove kuće potiče majka  dr Mladena (Jovanka). Međutim – ćorak. Pod „snimcima“ podrazumeva fotografije na kojima su zajedno četnici i ustaše, i to uzima kao krunski dokaz.

To nije samo glupost – to je čisti nonsens, za Riplija. Od toga što se neko sa nekim fotografisao ne može se izvesti zaključak o smrti trećeg lica.Zabluda.Ideologija.Ili nešto treće.

Iz tih razloga dajem dve fotografije kao paralelu.

Ko god da je kriv za smrt dr Mladena Stojanovića – nije ubio „narodnog heroja“kako navodno piše drug  Krklec,, već  je smrt zadesila čoveka imenom  dr Mladena Stojanović. Sve ostalo je naknadno dodala ideologija. U trenutku smrti, on nije bio „narodni heroj“ – to je postao kasnije i gle čuda  od tad do danas samo za potrebe dnevne politike i potrebe?Ili smo i znali da će biti narodni heroj?, ja vjerujem da je ovo tačnije!Mladen je mrtav više vredeo mnogim.Injegovim i nenjegovim.Mislim da je Mladen bio harizmatičan čovjek,  svestran, brat sreten kaže.presrestven, on kaže malo grublje, ja uljepšavam.

MLADEN JE SVIMA VIŠE TREBAO MRTAV –  MISLIM DA GA NISU VOLJELI NI NJEGOVI NI PROTIVNICI.

Kod ove podjele slobodno se sami razvrstajte.

Meni  on : “Nit’ mi smrdi, nit’ miriše!”

Pod „snimcima“, dakle, mislilo se na fotografije – i ja se tom istom logikom ovde služim.

I još jedna stvar „za Riplija“: vest o smrti dr Mladena u Bosanskoj Krajini prenošena je na konjima, putem glasnika i proglasa – gotovo jedinstveno u Drugom svetskom ratu, i to sa snažnim biblijskim motivima.

To dobro razumem. I sam dr Mladen bio je sin sveštenika, kao i njegov partijski nadređeni Boško Šljegović. Mnogi su tada poznavali biblijski jezik i simboliku – i znali su kako da je upotrebe.Uključenovdje  i Georgije-Žorž Vladimirovič Skrigin (Odesa, 4. avgust 1910 — Beograd, Srbija, 30. oktobar 1997), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, filmski režiser, scenarista i fotograf-umetnik.Čisto da se zna.Beli Rus , ali nije Bjelorus!

Piše: Zoran M. Kos, urednik 

(više…)

Nastavi čitati: Povodom 130 godina od rođenja i 84 godine od smrti dr Mladena Stojanovića ISTINA IZMEĐU DVA SNIMKA: Ko je nazdravljao sa krvnicima, a ko je zbog toga platio glavom?