Ko i zašto pretvara Kozarsku Dubicu u grad preskupog ćutanja? Grad koji uvek plaća više: Zašto je Kozarska Dubica postala simbol preskupih odluka Kozarska Dubica – mala opština, ogromni računi: Ko nas tera da budemo najskuplji? Skupo ime, skupa ćutnja, skupa sudbina: Zašto je Kozarska Dubica uvek prva na udaru. Zašto baš Kozarska Dubica? Hronika grada koji u svemu mora da bude najskuplji
Specijalno za The Dog Republic
tekst i ilustracije: Goran Milutinović Vještak
Mi, dolepotpisani građani sa previše iskustva a premalo iluzija, obraćamo se javnosti povodom pojave koja se više ne može gurati pod tepih, niti objasniti pukom „slobodom tržišta“. Reč je o naglom i neobjašnjivom rastu cena pojedinih usluga, naročito onih koje se nude na otvorenom prostoru, između kioska, semafora i kolektivne savesti.
Ovo pismo nije prijava, nije tužba, a bogami nije ni moralna propoved.
Ovo je je plod nastalo iz pritiska — tržišnog, psihološkog i bračnog.
Naš sugrađanin Radiša Plus , čovek solidne biografije i još solidnijeg samopouzdanja, u jednom periodu života imao je saputnicu koja je objedinjavala sve ono što su nekada Holivud i Kozara zajedno proizvodili: pojavu, stav i veru u sopstvenu vrednost. Bila je, da prostite, lokalna verzija svetskog mita, R.Velč i Bo Derek u jednom.
Po urušavanju te privatne građevine, Radiša P. je, kao i mnogi pre njega, krenuo u istraživanje alternativnih puteva nežnosti. I tu, na pločniku koji nije bio predviđen urbanističkim planom, naišao je na konkurenciju međunarodnog karaktera, sa cenovnikom koji ne poznaje ni stid ni akciju „dve za jednu“.Nešto kao iz filma Oni lete u nebo.
Sad su posledice bile vidljive: pokloni, nekretnine, poslovni poduhvati sa imenima koja aludiraju na potpuni gubitak tekstila i zdravog razuma. Na nulu. Tržište je reagovalo — kako tržište uvek reaguje.
Naše sugrađanke, prijateljice, saputnice i povremene pomagačice u održavanju bračne stabilnosti, uočile su novi standard i prilagodile se.
I tu nastaje problem.
Veštački naduvane cene nežnosti ugrozile su čitave brakove.
Nisu svi spremni, niti sposobni, da prate taj kurs.
Neki su ostali kod kuće. Neki su otišli na tržište.
Neki su, po staroj navici, nastavili kao da se ništa ne dešava — ali više ništa nije isto.
Jer, budimo iskreni: nijedna vrednost ne opstaje ako izgubi meru.
A kada mera ode, ne strada samo ponuda — strada i potražnja, a boga mi i društvena stabilnost.!”Pukotina divna” napravila je jaz u našem gradu.
Ne tražimo zabrane. Ne tražimo čistunstvo.
Tražimo razum i meru.Slobodni — pa na tržištu
Neslobodni — ali u minusu nijedno tržište ne opstaje kad izgubi granicu, a nijedna zajednica kad sve stavi na tezgu.
Apelujemo na razum, na jezik, i na onu staru narodnu meru zbog koje smo umeli da pevamo, da se smejemo i da preživimo — čak i kad nas tržište pritisne tamo gde je čovek najranjiviji: u iluziji da je sve na prodaju.
Latini i njihove prevare: Oni za tu skupo plaćenu stvar kažu vagina , kod nas ima mali milion naziva…
Balkanu postoji široko poznata erotska narodna pjesma koja počinje sa stihovima poput „Pozdravljam te pukotino divna…”
Pismo su, između ostaloga potpisali:
Akademik za to …
Slobodni — pa prinuđeni na tržište
Neslobodni — kod kuće, ali nešto ne štima
Oni iz navike
Svi mi koji duboko poštujemo oca pismenosti Vuka S. Karadžića
i njegov „Crveni ban“, makar kao metaforu
Specijalno za The Dog Republic
tekst i ilustracije: Goran Milutinović Vještak
Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/
(THE DOG REPUBLIC, 27.01.2026.)
