Како се очева кућа жртвује за стан у центру Београда
Коров као препорука, адреса као награда
Одрицање као инвестиција: од из Мирковцa до Коларчеве
Апсурд власти најчешће почиње као башта, а завршава се као адреса. Шиљеговић, генерал победничке револуције, пустио је да очева кућа у Марковцима зарасте у коров, док је сам живео у петособном стану у згради Југоекспорта, у самом центру Београда. То није породична епизода, већ политичка порука. Није немар, већ доказ. Није случајност, већ улазница у систем.
Јер после 1945. није било важно шта имаш, већ чега си спреман јавно да се одрекнеш. Коров је постао идеолошка потврда, а запуштен праг легитимација за комфор. Док је очев дом нестајао, градски квадрати су се отварали. Тако се градила „скромност“ — туђим простором.
Зато ова прича није прича о једном генералу. Она је прича о формули. О обрасцу који траје. Данас су пароле другачије, зову се „реформе“, али је коров исти — само је пресељен са имања на памћење.
Пише, фотографише и користи доступне фотографије са интернетаЗоран М. Кос, уредник,уз помоћ „црвеног инсајдера“ Бошкићевог, комшијеи врхунског обавештајца КГБ-а,кодног имена – Мрле.
Сваки дан путујем кроз моје несрећно Кнешпоље. Кроз завичај.
Путујем, гледам, фотографишем и записујем. Све из мене цури на све стране, као бљузгав пут по коме се ваљам у блату, леду и прљавштини од леда и снијега. Такве су ми и мисли — тешке, влажне, без уљепшавања.
Мој деда(није род рођени), пуковник Драгоја Кос, био је лична пратња и обезбеђење Јосипа Броза Тита, његов ордонанс. Прави и доследни титоиста. Не пишем ово да бих га хвалио — такав је био. Имао је једног друга који му је једно време и командовао, и тај однос остао је непромењен до краја њихових живота.
После Тита, на Драгојиној личној лествици ауторитета, тек на једанаестом месту стајао је генерал и народни херој Бошко Шиљеговић. Прва три места припадала су Титу, следећих седам остајала су празна — па тек онда Бошко.
Апсурд власти најчешће почиње као башта, а завршава се као адреса. Шиљеговић, генерал победничке револуције, пустио је да очева кућа у Марковцима зарасте у коров, док је сам живео у петособном стану у згради Југоекспорта, у самом центру Београда. То није породична епизода, већ политичка порука. Није немар, већ доказ. Није случајност, већ улазница у систем.
ОВДЈЕ ЈЕ ПРОВЕО ЖИВОТ
ГЕНЕРАЛ У ТУЂЕМ СТАНУ И КОРОВ У СОПСТВЕНОМ ДВОРИШТУ ОД ОКО 7 ХЕКТАРА ПОВРШИНЕ
Идеологија као алиби, скромност као параван
Постоје биографије које се не читају из књига, већ са фасада зграда. Са прозора, из којих се гледа туђа имовина као сопствена, и из дворишта која се намерно препуштају корову, да би „зуб времена“ одрадио оно што идеологија није смела отворено. Једна од таквих прича везана је за генерала Бошка Шиљеговића — станара петособног стана у репрезентативној згради Југоекспорта у самом срцу Београда.
Генерал није живео било где. Није то била случајна адреса, нити скроман избор. Са прозора стана на углу Коларчеве и Македонске улице гледао је језгро престонице, град који је припадао свима, али су га користили само одабрани. Зграда, подигнута 1923. године за Београдску задругу, симбол финансијске снаге и урбане отмености, после рата постаје седиште Југоекспорта — и истовремено резиденцијални простор за нову елиту.
Иронија почиње управо ту.
Док је живео у туђој имовини, у палати коју није створио, нити наследио, његова сопствена кућа у Марковцима — породична хацијенда — препуштена је пропадању. Није то била немоћ, већ порука. Свесна, идеолошка, хладна. Коров није био немар, већ аргумент. Нека се види да „не припада“, да се одриче, да не стоји уз „кулаке“. Па макар ти „кулаци“ били сопствени отац — поп Благоје.
Тако се скромност показивала туђим квадратима, а револуционарна чистота запуштеним прагом рођене куће.
Генерал је шетао око зграде Југоекспорта као око сопствене палате. Вредност тог здања није била само у квадратима и архитектури, већ у симболу: ко сме да живи у центру, а ко сме само да нестаје у провинцијском корову. Са тог угла Београда није се видео Марковац, нити очев дом — али се зато јасно видела линија идеолошке лојалности.
Зграда у којој је живео преживела је све режиме. Данас је луксузни хотел. Кућа у Марковцу — оно што још има — преживела је само као опомена. Једно је рестаурирано, друго је пуштено да умре. И то није случајност.
Ово није прича о једном генералу, већ о читавом механизму. О људима који су се одрицали корена да би задобили адресе. Који су идеологију користили као оправдање за личне изборе, а „скромност“ као маску за привилегију. И који су веровали да ће време избрисати трагове — и куће, и истину.
Али време, за разлику од корова, не уништава све. Нешто остави да боде очи.
РОДЕН КРАЈ: ФОТО ОД 15,01,2026.
(Македонски јер је Бошко студирао у јужним крајевима, није те студије завршио , можда је зато и напредавао брже.)
ИНТЕРНЕТ О БОШКУ:
Званична биографија Бошка Шиљеговића чита се као беспрекоран револуционарни пут: учитељ са Козаре, партизански командант, народни херој, генерал-пуковник, члан Савета федерације. Али шта остаје од тог сјаја када се званични папири суоче са прашином историјског пораза и немим сведочанствима отете имовине? Када огњиште — симбол опстанка и традиције — постане буњиште промашених идеологија?
Шиљеговић је био један од стубова КПЈ. Питамо се: да ли је та идеологија била пут ка ослобођењу или вешто конструисан кавез? Док су Козара и збјегови крварили, стварао се систем који ће касније, под маском „братства и јединства”, заправо гушити стварни идентитет народа. Где је данас то братство? Да ли је оно било само привремени анестетик за ране које никада нису зацелиле, док су „храмови кола он кола” (храмови душе и вјере) страдали под налетом идеолошког варваризма који се није много освртао на светост предака?
Отети сјај „Југоекспорта”
Како један „народни херој” мири своју свест са чињеницом да живи у петособном стану у Београду, у згради Југоекспорта, који је отет од стварних власника? Да ли се слобода мери бројем квадрата конфисковане буржоаске имовине? Док је Шиљеговић седео у Савету федерације, у канцеларији тик до Фадиља Хоџна у Савјету федерације, да ли је икада помислио на оне чије је куће прегазио његов „нови поредак”? Канцеларија до канцеларије — Шиљеговић и Хоџа — симбол једног времена које је градило кулу од карата на темељима туђе несреће.
Титизам и његови чувари
Бити „Титов генерал” значило је бити чувар култа личности који је јео сопствену децу. Шиљеговић је, као начелник Војноисторијског института и безбедњак, директно кројио истину по мери режима. Питање је: колико је историје спаљено да би његова биографија остала „чиста”? Да ли су збјегови и жртве Козаре послужили само као револуционарна валута за куповину фотеља у Београду?Гроб без одјека
Данас, 2026. године, када се име Бошка Шиљеговића у БиХ често меша са његовим имењаком, војним повереником, права историјска личност бледи. Његов гроб и место у породичној хијерархији остају као тачка на и једне каријере која је почела пушком, а завршила се привилегијом. Зашто га „волимо”? Можда зато што је он савршено огледало наше заблуде — пример како се из учитељске снуждености рађа генералска охолост која заборавља на огњиште док ужива на буњишту туђег успеха.
Закључак без одговора
Шта је остало од генерала Шиљеговића? (Није)остао петособни стан као симбол неправде, „братство” које се распало у крви и биографија која више не може да сакрије питања која вриште: Ко је заправо био победник у том рату? Народ који је страдао или појединци који су на том страдању саградили своје београдске непостојеће палате?
Ако је огњиште заиста постало буњиште, онда је Бошко Шиљеговић био један од његових најистакнутијих архитеката.
ДАНАС И САД
Данас више нема револуционарних комитета, али механизам је исти. Само су пароле замењене „реформама“, а идеологија „европским путем“. И данас постоје људи који се јавно представљају као скромни, а живе у квадратима које њихова биографија не може да објасни.
Рецимо — један савремени високи функционер (име није неопходно, али је препознатљиво), човек који је каријеру започео као „народски кадар“, а данас станује у елитном комплексу у центру Београда. Родна кућа му је, кажу мештани, годинама празна. Незаписана. Необновљена. Није приоритет. Не уклапа се у наратив.
(Уколико се име дода: читалац ће сам повезати.)
Образац је идентичан:
— одрицање од порекла,
— јавна скромност,
— приватни комфор,
— и тишина као најјачи доказ.
Као и код Шиљеговића, ни данас се не руши оно што вреди. Руши се оно што подсећа. Зато зграде у центру преживљавају режиме, а куће по селима нестају без трага. Једно се реновира и продаје, друго се препушта корову да „зуб времена“ одради посао заборава.
Зграда Југоекспорта је данас луксузни хотел. Континуитет је савршен. Кућа у Марковцима — ако још стоји — остала је као неми сведок. Не личне трагедије, већ системске логике.
Ово није прича о Бошку Шиљеговићу. Ово је прича о “елитама” које мењају идеологије, али никада адресе. О корову који се не јавља случајно, већ се пажљиво негује тамо где неко жели да се ништа не види.
Време пролази. Адресе остају. Само се оправдања мењају.
Napomena: POHVALA BEZ REZERVE I KOMENTARASvoju biblioteku zaveštao je Biblioteci u Kozarskoj(подебљано више него намјерно), tada Bosanskoj Dubici, i ona je danas dostupna istraživačima.To je praktično jedino što je od njega ostalo kao trajna vrednost.Značajan i veliki deo bibliotečkog fonda čine knjige i enciklopedije iz vremena NDH, a među njima se nalazi i Bespuća povijesne zbiljnosti dr Franje Tuđmana, sa ličnom posvetom autoru.bibliotečkog fonda čine knjige i enciklopedije iz vremena NDH, a među njima se nalazi i Bespuća povijesne zbiljnosti dr Franje Tuđmana, sa ličnom posvetom autoru.: Без коментара
Зоран М. Кос, уредник
ДРУГИ О ЊЕМУ
Википедија
Нова српска политичка мисао
http://www.nspm.rs
Петар Матијевић купио зграду “Југоекспорта” за 7,3 милиона евра …
26. pro 2016. — Пословна зграда “Југоекспорта” продата је компанији “Матијевић” за 7,3 милиона евра. Реч је о велелепном здању у београдској Коларчевој улици.Жиг инфо
https://ziginfo.rs
ИСПЉУНУО 7 МИЛИОНА: Матијевић преузима зграду Југоекспорта 1. …
29. sij 2017. — Матијевић је зграду „Југоекспорта“ од 5.500 квадратних метара купио за 7,3 милиона евра крајем децембра прошле године у надметању са МК групом …РТС
https://www.rts.rs
Матијевић зграду “Југоекспорта” преузима 1. фебруара и преуређује …
26. sij 2017. — Матијевић је зграду “Југоекспорта” од 5.500 квадратних метара купио за 7,3 милиона евра крајем децембра прошле године у надметању са МК групом …Dnevnik.rs
https://www.dnevnik.rs
Краљ меса победио краља шећера и купио „Југоекспорт”
26. pro 2016. — Зграда „Југоекспорта” у Београду, а реч је о велелепном здању у Коларчевој улици, продата је српском краљу меса Петру Матијевићу. Ова зграда …Ova zgrada sazidana je 1923. godine, a od 1953. postaje sedište Jugoeksporta. Od ove godine, zgrada na obodu glavnog trga, postala je hotel.
——-
This building was built in 1923 and since 1953 it has been the headquarters of Jugoeksport. This year, however, it became a hotel.
Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/
(THE DOG REPUBLIC, 15.01.2026.)
