„Да, али, ипак, не“

Функције: професор у Индустријској техничкој школи у Зеници (1974 – 1976); шеф Центра везе Регионалног СУП-а Зеница (1976 – 1979); директор Дома културе у Босанској Градишци (1979 – 1982); стручни сарадник у Служби преодгоја Казнено-поправног дома Стара Градишка (1982 – 1990);  предсједник Скупштине општине Градишка (1990 – 1997); први амбасадор Босне и Херцеговине у Руској Федерацији (1998 – 2002), директор Представништва Републике Српске у Руској Федерацији (2002 – 2005), без ангажмана на Бироу за запошљавање Градишка – уз добровољно осигурање (2005 – 2009); стручни сарадник у Завичајном музеју Градишка (2009 – 2014); стручни сарадник у предузећу „Либерама“ д.о.о Градишка (01. 01. 2015. – 28. 02. 2015. године) –  до одласка у пензију.

Један је од оснивача општинске организације СДС-а у Градишци (1990), и њен први предсједник. Члан Главног одбора СДС (1990 – 1994).

Паралелно са радом у струци и друштвено-политичким ангажманом, још од средњошколских дана, бави се књижевним радом.

Идејни је аутор и реализатор југословенске књижевне манифестације „Братимљење пјесме и ријеке“ која се на просторима Спомен-подручја Јасеновац одвијала у периоду од 1981. до 1990. године.

За књижевни рад добио је неколико значајних југословенских и других књижевних признања ( „Златни остен“ за афоризме на III југословенском фестивалу хумора и сатире у Будви, 1970; „Златна чивија“ на шабачкој „Чивијади“, 1971; прва награда „Коста Абрашевић“ за револуционарну поезију, Београд, 1977; награда „Васо Пелагић – Умовање здравог разума“, 2007; прва награда на конкурсу „Истина о Србима“, СПиКД „Просвјета“, Градишка, 2016, 2017, 2018.). Његова поема „Слобода је доказ да су постојали“ изведена је поводом обиљежавања 40. годишњице побједе над фашизмом на Централној комеморативној манифестацији у Јасеновцу, 1985. године.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Московског клуба афористике, и Београдског афористичког круга.

Носилац је Ордена Његоша I реда и Октобарске Споменице 1991. године, за велики допринос у стварању Републике Српске.

 Библиографија

Објавио је 7 ( седам ) књига поезије: Црвени откоси, Национални парк „Козара“, Приједор, 1978; Нови поредак смеха, ИП Ошишани јеж, Београд и Задужбина „Петар Кочић“ Бања Лука – Београд, 1996; Буквар у камену, Задужбина „Петар Кочић“ Бања Лука – Београд, Бања Лука, 2005;  Нестварна лепшом постајеш, КЗ „Васо Пелагић” Бања Лука, 2006;  Заљубљено Сунце/Влюблённое Солнце (двојезично, на српском и руском језику), КЗ „Васо Пелагић“ Бања Лука и  „Вахазар“, Москва, 2006; Раз…два…три-логија, (у коауторству са Слободаном Бошковићем и Мирком Вуковићем), КЗ „Васо Пелагић“ Бања Лука, 2007; Јахачи на вилином коњицу, „Графомарк“, Лакташи, 2015; двије књиге афоризама и мисли, (двојезично, на српском и руским језику): Крај илузија/Конец иллюзий, „РИПОЛ класик“, Москва, „Вахазар“, Москва, и Задужбина „Петар Кочић“, Бања Лука, 2005, и   Игра главом/Игра головой, „Свет књиге“, Београд и „Вахазар“, Москва, 2017.

Заступљен је у више антологија и панорама (разних књижевних жанрова), од којих су најзначајније: Владимир Шойхер „Антология мысли в афоризмах“ ( мисли свјетских аутора), 128, 270, 282, 433, 616, 643, 657, 663, 718, 726, 745, 751, 754, 884, (на руском језику), „Вече“, Москва, 2008; Владимир Шойхер „Мудрость Европы“, 78, 180, 272, 372, 397, 401, 436, (на руском језику), „Вече“, Москва, 2011; Васил Толевски „Антологија балканског афоризма“, (на српском и македонском језику), 58, 59, 60, „Алма“, Београд, 2008;  Васил Толевски „Бисери балканског афоризма“, 106, 132, 200, „Алма“, Београд, 2011; Вељко Рајчевић „Дах духа“ – антологија афоризама, 287, 288, Подгорица 2018; Андрей Базилевский „Антология сербской поэзии“, 996, 997, 998, „РИПОЛ класик“ и „Вахазар“, (на руском језику),  Москва, 2008; Андрей Базилевский „Књига радости/Книга радости“, антологија српске поезије за дјецу, 270/271, 732/733, 774/775, 806/807, 998/999, 1002/1003, (двојезично – на српском и руском језику), Москва, Торонто, Београд, 2012; Альманах 2018, 33, 34, 35, Московский Клуб афористики, Москва 2018. Радови су му превођени на неколико језика.

Објављивао је радове у дневним листовима, часописима и електронским медијима („Глас“ Бања Лука; „Јеж“ Београд; „Чик“ Београд; „Весели свет“ Нови Сад; „Глас Подриња“ Шабац; „Овдје“ Титоград; „Побједа“ Титоград; „Књижевне новине“ Београд; „Политика“ Београд; „Вечерње новости“ Београд; „Литературнаја газета“ Москва; Радио Бања Лука; Радио Београд; Радио Сарајево; Радио Подриња, и др.)

            Значајнији критички осврти (литература): Алексей Дмитровский, СТИХИ СЕРБИИ, Российский государственный универзитет имени Иммануела Канта, Москва, 2007, Литературная страница № 207 СЛАВЯНСКИЙ ВЫПУСК – 31; Андреј Базилевски, Афористичар Иваштанин, Књижевне новине, Београд, 2017, 11; Александар Чотрић, Најсветија човјекова обавеза, ЖРНОВ, број 8, Београд, 2018, 71-74; Милијан Деспотовић, Разумевање граница проблема, ШИПАК.РС, 2018; Зорица Турјачанин, ПА ДА ВИДИШ КУД СЕ ЛЕТИ…, Књижевне новине, Београд, 2016; Миљко Шиндић, МИШЉЕЊЕ И ПЕВАЊЕ СА ДВЕ СТРАНЕ, КЊИЖЕВНА КРАЈИНА, 3, Бања Лука, 2016, 126-131

Izvor:

https://www.uk-rs.org/index.php/sr/clanovi-mnu-sj?id=120:ivastanin-nebojsa&catid=17:clan

Портрет писца Војина Тривуновића – 50. година стваралаштва

Војин Тривуновић, рођен је 10. октобра 1956. године у
Рудићима код Гламоча. Врло рано почео је да објављује пјесме
у новинама и часописима. „Мале новине“ из Сарајева су га
наградиле за поезију (1970). То му је најдража награда.
Прву пјесму за одрасле објавио је у сарајевском „Ослобођењу“
(1974). Још као студент у Новом Саду биран је у Круг
најталентованијих младих пјесника (1977).
Поред књижевног бавио се и новинарским радом. У Новом
Саду је био стални сарадник ,,Гласа омладине’’ и члан
Књижевног клуба Културног центра „Радивој Ћирпанов“ и
Књижевног клуба при „Трибини младих“. Уређивао је и Билтен
књижевног клуба при „Трибини младих“ у Новом Саду.
По доласку у Бањалуку почео је да објављује у „Гласу“, а писао
је и у „Ослобођењу“, „Независним новинама“, а уређивао је и
сатирични додатак „Патка“.
Био је директор и главни уредник “Крајишких новина“.
Уређивао је новине „Империјал мач“ и „Коло“ као и сатирични
лист „Јазавац“.
Био је и потпредсједник Управног одбора Новинско –
графичког и издавачког предузећа „Глас Српске“ у Бањалуци.
Прву књигу објавио је 1984. године. До сада су му изашле
књиге: „Понављати градиво“ (пјесме), „Рам за главу“
(афоризми), „Од ентитета до блентитета“ (сатира),
„Глуво коло“ (пјесме), „Кроз иглене уши“ (пјесме), „Тропрсташ“
(роман), „На посљедњој линији обмане“ (пјесме), “Небо висико,
а земља тврда” (пјесме), „Огледало и слијепац“ (пјесме),
„Пролетери свих земаља разиђите се“/ Прилози за критику
политичке економије друштва у транзицији/ (пјесме –
економија), „Пјесме“ (на Есперанто језику, заједно са Стевком
Козић Прерадовић и Ранком Прерадовићем), „Ћоркан“
(пјесме), „Град је спустио капке“ (изабране пјесме, заједно са
Душком Поповићем), „Пелене и завоји“ (афоризми), „Читачи
трагова“ (изабране пјесме), „Ако Босна пресуши, гдје ћемо се
утопити“ (афоризми), „Цједило“ (пјесме), „Човјек у саксији“
(афоризми), „Изгон“ (пјесме), „О лову натетријеба“ (пјесме),
„Расклоп“ (пјесме), „Опкољено коло“ (пјесме), “Хватање змије
туђом руком” (пјесме), “Извраћени рукави” (пјесме).
Поводом четрдесет пет година од објављивања прве озбиљне
пјесме за одрасле у сарајевском „Ослобођењу“и тридесет пет
година од објављивања прве књиге издао је одабране радове
у четири књиге (2020): „Читачи трагова“ (пјесме), „Прилози
за критику политичке економије друштва у транзицији“
(пјесме-економија), „Бомбе и упаљачи“ (афоризми) и „Вршај“
(пјесме).
У част 180 – годишњице појаве Првог српског буквара Вука
Караџића, приредио је и објавио (2007) фототипско издање.
Приредио и објавио избор из поезије Исаија Митровића у
двије књиге (2006).
Приредио је и објавио избор из поезије бањалучких
пјесникиња „Бањалучке ПоетОне“ (2019).
Такође, приредио је избор украјинске поезије “Пјесме Крајине
и Украјине” (2017).
Добитник је више награда, између осталих:
„Малих новина“ Сарајево, за поезију (1970), „Умовање здравог
разума“ (2006) Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ Бањалука,
„Еуридикина повеља“, Међународних песничких сусрета
„Орфеј на Дунаву“, Костолац, (2022), „Златна струна“,
Међународних песничких сусрета „Пјесничка јесен“,
Смедерево (2023), „Плакета“, Међународних књижевних
сусрета „“Орфеј на Дунаву“ (2023), Пожаревац, „Гајков
пјеснички шешир“ (2024), Српски културни центар Модрича и
породица Поповић Дуго Поље (Модрича), ,,Еуридикина
повеља“ Костолац (2024), Пелагићев рунолист ”Књижевне
заједнице “Васо Пелагић” Бањалука (2024), Вукови ластари,
награда ,,Стојан Степановић’’, Лозница (2024), ,,Ненадићев
рунолист’’, Савез Крајишких удружења, Нови Сад (2025) и још
неких.
Радови су му превођени на: кинески, енглески, шпански, грчки,
њемачки, есперанто и још неке стране језике.
Уврштени су у неколико антологија поезије и афоризама.
Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења
књижевника Србије.
Бави се и издаваштвом.
По образовању је дипломирани економиста.
Предсједник је Градске организације Црвеног крста Бањалука.
Живи у Бањалуци.

Izvor

Još neobjavljena knjiga

ВОЈИН ТРИВУНОВИЋ
ПРАВИЛО ТРОЈНО
/Критика друштва у транзицији у сто лекција/
ИЗДАВАЧ: “НЕКАЗАНО” БАР
ЗА ИЗДАВАЧА: Лабуд Лончар
УРЕДНИК: Лабуд Лончар
РЕЦЕНЗЕНТИ:
Милијан Деспотовић
Ранко Прерадовић
Ранка Милић Срдић
Славка Кликовац
Мирослав Ћосовић
Савка Гудуровић Парађина
Миладин Берић