KADA LEKAR POSTAJE PROFESIONALAC U KINOLOGIJINapustivši lekarsku praksu, dr Mahmud Al Dagistani u potpunosti se posvetio svetu pasa.Član Kinološkog saveza Srbije je od 1970. godine, a funkciju sekretara obavljao je od 1988. do 2000.„Za generalnog sekretara izabran sam još 1989. godine i tu dužnost obavljam i danas. Radio sam u sistemu Kinološkog saveza Srbije i Crne Gore, a od 2006. u okviru KSS“, kaže dr Dagistani.U Beogradu je od 1952. do 2022. održano 66 međunarodnih izložbi pasa, a on je bio organizator ili suorganizator više od 50 CACIB manifestacija.Profesionalno se kinologijom bavi od 2005. godine, kao plaćeni generalni sekretar KSS.Razgovarao: Zoran M.Kos, The Dog Republic, urednik (Foto: Z.M.Kos i Kinološki savez Srbije)
KADA LEKAR POSTAJE PROFESIONALAC U KINOLOGIJI
Z.M.Kos: Kad ste napustio rad lekara, postali ste generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije, čiji ste član od 1970. godine.Profesionalac u kinologiji?
M.Al Dagistani: Sekretar Kinološkog saveza Srbije sambio od 1988 do 2000. godine.Za generalnog sekretara KSJ prvi put sam biran 1989. godine i ovu funkciju neprekidno obavljam sve do današnjih dana s tim što u određenom periodu to je bio Kinološki savez Srbije i Crne Gore da di od 2006. godine bio Kinološki savez Republike Srbije.U periodu od 1952. do 2022. godine u Beogradu je održano 66 međunarodnih izložnbi pasa (67 otkazana), od kojih 34 u organizaciji Kinološkog saveza Srbije i 32 u organizaciji Beogradskog kinološkog društva. Kao sekretar i član Upravnog odbora Beogradskog kinološkog društva učestvovao san u 32 organizacije ovog prestižnog međunatodnog kinološkog takmičenja, a nakon toga kao sekretar Kinološkog saveza Srbije takođe u 25 ovih manifestacija (2008-2020). Na taj način ukupno sam organizovao preko 50 ovakvih prestižnih CACIB organizacija u Beogradu.Profesionalac u kinologiji postajem 2005. godine kada prelazim da radim u ovoj nevladinoj organizaciji u svojstvu plaćenog generalnog sekretara.
Z.M.Kos:Kako je izgledala kinologija tad, a gdje je danas?
M.Al Dagistani: Samo da uzmemo kao primer broj sudija koji po formiranju JKS je bio zanemarljiv, te agilnim radom JKS omogućeno je da za nekoliko decenija se isškoluju na desetine naših sudija koji su bili cenjeni u zemlji, ali i u inostranstvu da bi šezdesetih godina prošlog veka broj sudija prešao cifru od preko 100 sudija što je dalo veliki doprinos na uzgoju kvalitetnh pasa u svim rasama.
Naš prvi kinološki sudija je postao dr Ivan Lovrenčič, a do Drugog svetskog rata imali smo 17 sudija: u Sloveniji 12, u Hrvatskoj 3 i u Srbiji 2.U Srbiji do 1950. godine bilo je 8 kinoloških sudija i jedan u Vojvodini.
Do 1956. godine u Srbiji je bilo 17 sudija i 5 u Vojvodini.
Do 1960. godine u Jugoslaviji je bilo 104 sudije, i to: u Sloveniji 36, u Srbiji 32, u Hrvatskoj 27, u Bosni i Hercegovini 7 i u Makedoniji 2.
Z.M.Kos: Poklanjamo li dovoljno pažnje domaćim rasama pasa?
M.Al Dagistani: Posle Drugog svetskog rata obnovljen je rad svih kinoloških organizacija u našoj zemlji i po republikama su osnovana Republička kinološka udruženja, koja su prerasla u Republičke kinološke saveze.Na godišnjoj skupštini FCIa u Luksemburgu0 8.04.1955.g. došlo domeđunarodne verifikacije standarda goniča bivšeJugoslavije, tj. tek tada FCI zvanično priznaje standarde goniča koji su podneseni za registraciju 1948.g. na Bledu.
Tada su priznate pasmine – rase:
1. Istarski kratkodlaki gonič (standard verificiran pod brojem 151), 2.Istarski oštrodlaki gonič (br. 152),
3. Kraški gonič (današnji posavski gonič – br. 154), 4. Dalmatinski lovačk ipas (današnji dalmatinski pas – br. 153),
5. Balkanski gonič (današnji srpski gonič – br. 150) i
6. Ilirski gonič (današnji bosanski oštrodlaki gonič – barak – br. 155).
Jugoslovenski kinološki savez se izborio kod FCI-a i do 1960. godine potvrdio je sedam standarda naših rasa pasa:
- Šarplaninca (jugoslovenskog ovčarskog psa), 1939. godine na skupštini FCI-a u Štokholmu,
- Balkanskog goniča,
- Posavskog goniča,
- Istarskog kratkodlakog goniča, Bled, 1948. godine,
- Istarskog oštrodlakog goniča, Bled, 1948.godine,
- Bosanskog oštrodlakog goniča, Bled, 1948. godine, i
- Dalmatinskog goniča, Bled, 1948.godine.
Z.M.Kos: Generalno stanje naših rasa?
M.Al Dagistani:Republički kinološki savezi su ti koji daju ogromne napore da naše rase pasa se stalno unapređuju, da se u uzgoju ima adekvatan broj kako bi se sačuvale. Zbog toga se organizuje veliki broj ispita, smotri i takmičenja pre svega za naše auzohtone rase pasa koje smo napred naveli.
U Banja Luci je 19. 10. 1959. g. održan Savezni zbor sudija za goniče (drugi nakon Cerknice 1949. g.), gde se raspravljalo i o posavskom goniču. U pogledu tumačenja boje zauzet je stav da pas može bitii jednolično pšeničnožute ili crvenožute boje u svim nijansama do svetloriđe boje, sa ili bez belih oznaka. Bele oznake mogu zauzimati najviše 1/3 celog tela psa. U odnosu na visinu Zbor je naveo da je standardom utvrđena visina od 48-58 cm, stime da je poželjna visina od 45-55 cm.
Tadašnji Jugoslovenski kinološki savez, sačinjavali su šest republičkih i dva pokrajinska kinološka saveza, koji je edukovao veliki broj kinoloških sudija, potpomagao osnivanje poznatih odgajivačnica sa ovih prostora i pomogao u osnivanju velikog broja kinoloških društava, kao osnovne ćelije razvoja kinologije u kojoj se operativno sprovodi struka i nauka u kinologiji.
ŠARPLANINAC – SIMBOL JUGOSLOVENSKE KINOLOGIJE
Z.M.Kos: Isto pitanje kao i prije devet godina u razgovoruza „Godišnjak“ KS RS. Stanje rase Šarplaninac danas? Broj prijavljene štenadi, odgajivači;saradnja sa Makedonijom sa kojom djelite autohtonost?
M.Al Dagistani: Šarplaninski ovčarski pas je jugoslovenski pas koji se gaji od davnina u svim jugoistočnim planinskim područjima Jugoslavije. Najbrojniji bio je na području Šarplanine, po kojoj i nosi ime, a sada se gaji u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Ova rasa je registrovana kod FCI 1939. godine pod brojem 41 pod imenom Ilirski ovčar. Godine 1957., na predlog JKS, FCI je usvojio izmenu imena Ilirski ovčar u Jugoslovenski ovčarski pas – Šarplaninac. Poreklo Šarplaninca može se samo nagađati. Verovatno je u jednom ili više navrata u migracijama naroda iz Azije došao u Evropu i na Balkansko poluostrvo, zajedno sa stokom koju su ti narodi gonili. Zadržao se u osnovnom tipu samo u onim područjima, gde je ovčarstvo ekstenzivnog tipa još uvek zastupljeno u velikoj meri i gde ovaj pas još i danas služi kao ovčar i branilac stada od divljih zveri.
Standard za Šarplaninca napisao je prof. dr.Slobodan Pavlović (1912 – 1994) doajen srpske i svetske kinologije.
1928.Šarplaninci su prvi put spušteni sa Šarplanine za potrebe Kraljevske vojske.
Šarplaninski ovčarski pas je jugoslovenska rasa, gajena u svim planinskim predelima bivše Jugoslavije. Najbrojniji je bio na Šar-planini, po kojoj nosi ime.“
Brojke danas:
100–200 legala godišnje
300–550 prijavljene štenadi
oko 40 aktivnih odgajivača u Srbiji
Odlična saradnja sa makedonskim kinolozima.
„Naš cilj je zajedničko unapređenje rase. Sudije i organizatori iz Srbije uvek su im na raspolaganju.“
Z.M.Kos: Lov je u Srbiji veoma popularan, pa su zato i lovne rase sve popularnijesvoj doprinos i udio u tome ima i KSS?
M.Al Dagistani: Lov u Srbiji je zaista dosta razvijen. Ima preko 80.000 organizovanih lovaca i naša saradnja Lovačkim savezom Srbije i drugim Savezima je uvek bila na najvišem mogućem nivou. Pored toga veliki broj lovaca uzgaja sve lovačke rase pasa i oni su i naši članovi preko kinoloških društava. Kinološki savez Srbije podržava sva takmičenja koje organizuju lovci kinolozi kako materijalno tako i kroz obezbeđenje pehara, ali i prisustvom naših predstavnika na njihovim takmičenjima.
Lovci su bili ti koji su osećali potrebu da se organizuju i da u lovu upotrebljavaju uvezene rase pasa kao što su ptičari, engleski poenteri, seteri a od naših rasa bilo je dosta prisutnih goniča. Odlazak u inostranstvu naših lovaca kinologa mi opremamo sve učesnike sa kvalitetnom garderobom kako bi nas što bolje predstavljali u inostranstvu. Oni se vraćaju u većini slučajeva kao pobednici sa najprestižnijih takmičenja (osvajanjem svetskih i evropskih prvenstava kao i takmičenje “Sveti Hubert“ što nas čini ponosnim.
KNJIGE I DOKUMENTI – ČUVARI KINOLOŠKE ISTORIJE
Z.M.Kos:U Srbiji je objavljeno mnogo monografija o kinologiji i lovu.Neke vrlo značajne Vi potpisujete ?
M.Al Dagistani: Za ovih 50 i više godina koliko se bavim kinologijom, pored aktivnosti na unapređenju kinologije organizaciono poštujući međunarodne trendove u ovoj oblasti kao i domaće propise trudio sam se da prikupim i određeni broj dokumenata koji se ticao naše kinologije od prvih početka, tačnije istorijskih činjenica pa sve do knjiga koje su se bavile određenim rasama pasa o kojima sam se posebno interesovao. Sva ta dokumenta sam klasifikovao i za ovih 15-tak godina sam deo tog materijala iskoristio i objavio nekoliko knjiga. Uvek sam se trudio da to dokumentujem i dam izvornu dokumentaciju koju sam koristio. Na ovaj način sam mnogo toga sačuvao od zaborava jer je ostao pisani dokumenat. Veliko razumevanje sam imao od Upravnog odbora mog saveza i zaposlenih koji su me u ovom veoma odgovornom poslu podržavali da istrajem u tome, na čega im se zahvaljujem. Određeni broj dokumenata su mi dali i moji kinolozi “sa terena“ na čemu sam im posebno zahvalan.
Z.M.Kos: Ko vam je sve pomogao u pripremi i objavljivanju vaših knjiga?
M.Al Dagistani: Pomoć je bila na prvom mesto od Upravnog odbora Kinološkog saveza Srbije koji me je uvek podržavao u prikupljanju potrebnih podataka uz svesrdno korišćenje na prvom mestu dokumentacije i podataka koji su sačuvani u Savezu, koristeći statističke podatke o pojedinim rasama pasa, legala, originalna dokumeta o radu saveza u predhodnom periodu, ali i razumevanje da se knjiga odštampa i podeli svim našim članicama. Imao sam nesebičnu podršku od moje porodice koja je bila uključena da mi tehnički prekuca rukopis koji sam im davao na čemu sam im takođe zahvalan. Pomoć sam imao i od zaposlenih u Savezu da mi pomognu u sortiranju dokumentaciju prema istoriskim činjenicama i da obuhvatimo svu dokumentaciju koju poseduje savez.
Naglašavam, da sam sve ovo radio da bi se evo, sve ovo sačuvalo kao trajni dokumenat i da buduće generacije nastave da razvijaju našu kinologiju tamo gde smo mi stariji stali.
Z.M.Kos: U čemu je posebnost kinologije u Srbiji?
M.Al Dagistani: Zbog toga što sam u prilici da upoznam ogroman broj ljudi koji su zaljubljenici u svoje ljubimce a ja sam im na usluzi u svakom trenutku. Sa velikim brojem njih sam i prijatelj a sa nekima od njih sam se i okumio. U kabinetu imam ikone i umetničku sliku manastira Ostrog, poklon kinologa. Sliku Svetog Jovana dobio sam od ljubitelja pasa iz Bugarske.
Imam mnogo prijatelja u Srbiji, u svakom gradu, gde god da odem i time se zaista ponosim. A među prijateljima i vlasnicima pasa je bilo i dosta poznatih imena, pisaca, političara, generala… Naročito sam bio dobar prijatelj sa pokojnim princem Tomislavom Karađorđevićem koji je i bio pokrovitelj svetskog takmičenja pasa ptičara koje je održano u Natalincima u Topoli. Imao sam priliku da upoznam i nobelovca Ivu Andrića, patrijarha Irineja, članove porodice prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića… Naravno, tu je i moje staro društvo iz studentskih dana, Sirijci Nabih Hulali, lekar anesteziolog iz Vrbasa, i Nabil al Hadžar, inženjer iz Beograda, koji su takođe ostali da žive u Srbiji. Sa njima se češće viđam.
PLANOVI KSS: PODMLAĐIVANJE, EDUKACIJA, HUMANOST
Z.M.Kos: Šta su Vaši i planovi Kinološkog saveza Srbije za naredni period?
M.Al Dagistani: Plan je da radimo na podmlađivanju kadrovskom kako naših sudija, takođe da uključujemo i decu u školama kroz edukativna predavanja o psima i njihov značaj uticaja na psihu dece. Takođe nam je cilj da pse što više uključujemo sa decom obolelom od teških bolesti jer se u svetu pokazalo da ima blagotvorno dejstvo na njih i time plodotvornije lečenje. Da pomažemo da se što veći broj pasa isškoluje za vođenje slepih i slabovidih ljudi i da nastavimo sa organizacijom kinoloških takmičenja na najvišem mogućem nivou uz uključivanje najboljih sudija iz naše zemlje i inostranstva. Da aktivno učestvujemo u donošenju određenih akata koji se tiču pasa kroz nadležna minisatrstva. Da pratimo svetske trendove u kinologiji i aktivno učestvujemo u radu organa i tela FCI kao punopravni članovi. Da budemo na usluzi našim kinolozima “24 časa“ i rešavamo hitno sve iskrsle probleme.
KRAJ DRUGOG DJELA
(TREĆI DIO USKORO)
VAŽNO:
Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/teme/psi-kinologija/beograd-je-najlepse-mesto-na-svetu-srbi-su-divan-narod/
Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.
Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/
(THE DOG REPUBLIC, 17.11.2925.)
