Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Мирис станичне боемштине
Улазило се са једног угла те старе грађевине преко пута  жељезничке станице у Приједору. Унутра – култни „Требевић“. Све је одисало неком тешком, али живом атмосфером: карирани стољњаци, пригушено свјетло и толико дима да се једва видјело кроз салу. Ту су се мијешали путници који чекају возове, скитнице, пробисвијети који немају гдје, истински боеми и ми – знатижељни млади свијет који је управо ту упознавао стварни живот. У том амбијенту, 1977. године, упознао сам Раду Башића.

Пише: Зоран М. Кос

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

U velikim istorijskim narativima često ostaju nevidljivi oni koji su bili najbliži centru moći. Njihova imena retko se nalaze u udžbenicima, a njihove biografije žive tek u sećanjima, fragmentima i svedočenjima. Ova priča pripada upravo toj vrsti pamćenja. Kao drugi deo serijala Svedočanstva iz senke istorije, ona osvetljava život Dragoje Dragutina Kosa, čoveka koji je gotovo dve decenije proveo u neposrednoj blizini Josipa Broza Tita — bez prava na javni glas, ali sa teretom najdubljeg poverenja.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Да је дочекала седми март, бака Мара Каурин би напунила 94 године. Отишла је тихо, неколико недеља пре рођендана, носећи са собом последње живе слике једног времена које смо прерано заборавили или намерно прећутали. Овај фељтон је испуњење обећања датог њој – да истина о Липовцу и Јаворанима неће нестати са њеним последњим дахом.

Пише: Зоран М. Кос

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Прошло је скоро три године од оног априлског понедељка 2023. године, када је Велики изложбени салон Банског двора у Бањалуци постао место сусрета земље и неба. Тада је, у организацији Друштва пријатеља манастира Хиландара, отворена изложба „Бог и човек“ протојереја Војислава Воје Билбије. Фотографије које данас објављујем настале су управо тада, као неми сведоци једног дубоког уметничког и духовног искуства.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

U vihoru istorije, malo je onih koji su Josipu Brozu Titu bili bliži od deda Dragoje Kosa. Lični pratilac, ordonans i čovek od najvišeg poverenja, Dragoja je bio deo one odabrane grupe odvažnih koja je uz Tita stajala od Desanta na Drvar, gdje je stigao iz  Pete kozarske, pa sve do poslednjeg ispraćaja u Kući cveća. Ovo je priča o čoveku koji drugog vremena, osim onog provedenog uz maršala, praktično nije ni imao.Dragoje Kos je bio poznat kao čovek od izuzetnog poverenja koji je skoro dve decenije proveo u najneposrednijoj Titovoj blizini, brinući o protokolu i ličnim potrebama predsednika.

Пише: Зоран М. Кос, уредник

(više…)