U cilju jačanja međunarodnih odnosa, razmene pozitivnih vibracija i očuvanja tradicije balkanske kolektivne ljubavi, obraćamo se otvorenim pismom visoko uvaženom i cenjenom predsedniku Sjedinjenih Grenlandskih Država – Trumpu Džonlandu Drugom.
**OTVORENO PISMO CENJENOM I VISOKO UVAŽENOM PREDSEDNIKU
TRUMPU DŽONLANDU DRUGOM**
Poštovani gospodine predsedniče,
ako dozvoljavate i malo prisnije – zvao bih vas radije dragi Džoni. Srednje ime obavezuje, a mi smo, znate, imali izlive ljubavi i prema Džonu Vejnu.
A sada ste vi glavni kauboj. Kao on nekada.
Treba da znate da mi imamo vekovno iskustvo u kolektivnoj ljubavi. Zaljubljive smo prirode. To vam je kod nas tako.
Naša istorija obiluje velikim i zajedničkim ljubavima – toliko da je to već zapisano u genetskom kodu.
Ljubav smo doktorirali kod naše Ljubičice od sto kila.
Kod našeg maršala smo je magistrirali, sa njegovim drugom-(ne)drugom Staljinom.
Kod druga Lenjina diplomirali – ono što se danas zove master.
Osnovno i srednje obrazovanje iz nežnosti, obzira i domaćinstva držali su nam lično Marks i drug mu Engels.
Usput smo dobili i nekoliko počasnih doktorata – i od belih i od crvenih, i od onih pre njih.
Lenjina volimo i danas, isto kao i braća Rusi. Pod kožom nam je.
Voleli smo i Fidela. I cara Hajlea Selasija. Sve su to počasni doktorati iz kolektivne ljubavi.
A nesvrstani su nam dodelili zvanje akademika kolektivne ljubavi.
Od vaših smo najviše voleli onog prvog kauboja-šoumena, pre vas. Toliko smo ga voleli da smo se kao deca igrali kauboja i Indijanaca.
Mi smo, naravno, uvek bili kauboji. Indijanci su bili oni drugi – deca sa „određenim mentalnim problemima“. Tako su nam rekli.Indijanci su bili samo “retardi”.
Znali smo da nas ne voli. Čak da nas mrzi. On nije voleo komuniste, a mi smo njih voleli.
Ali to nama nije smetalo.
Mi ne tražimo uzvraćenu ljubav. Srbin ima grudi, predgrudi, prsa i dušu.
Mi volimo bezuslovno. A znamo kupovati…
Naši impulsi i senzori pozitivno utiču na vas, iako vi toga niste svesni. Mi to emitujemo eterom.
Imamo dvostruko zajedničko poreklo.
Jedno je od Tesle – njegovim zracima šaljemo energiju i vibracije. Zato tako dobro izgledate. Da kucnem u drvo.
Nije to od Rokfelera, niti od krvi mlade rode.
A drugo poreklo – važnije – vučemo direktno od Lakota Indijanaca, tačnije od našeg rođaka po babinoj liniji: Bika Koji Sedi.
Dokaz?
Nasledili smo dar proricanja. Danas smo skoro svi proroci.
Pogledajte samo vašu predsedničku kampanju – najviše smo proricali upravo mi.
Kod nas drugih bikova nema.
Svi su bikovi koji sede, kod nas . Toliko sede da su im se guzice srasle sa stolicom.
Nema potrebe za tipizacijom. Vidljivo je golim okom.
Da je bilo sreće, bili bismo vam i bliža rodbina. Treća sreća, po srpski.
Da ste znali da ćete se ženiti iz naše bivše države – koju ste, greškom, razbili – danas biste mogli sasvim normalno da pokažete taštu na geografskoj karti.
Ali šta je tu je.
Pazite samo s taštom i prvom damom. Njihova matematika nije tačna: kod njih je 57 uvek 75.
Vi znate u pare – oni u mere.
Za broj cipela ne brinite. Mi smo u zajedničkoj državi bili zaduženi da im uzimamo meru.
Otuda i vaš poznati izraz našeg porekla: „Fak ju ko Bosanac(više nekad i kao budala)“.
Pošto ste njihove rezervate uredno rezervisali, nije red da nas, kao bližu rodbinu, izostavite.
Urezervatite nas.
Čuvajte se, jer žutokljunci uvek traže najbrži obračun – a vi ste više nego brzi.
Koltu bez kočnice mesto je pod jastukom, a jedan za pojas.
Vi niste samo brzi.
Vi ste uvek jedan korak ispred.
Kao mi nekada, kad je Tile otvarao cementaru u Splitu i rekao:
„U staroj Jugoslaviji bili smo jedan korak do ambisa.
U novoj smo otišli i korak dalje.“
Zato iskoračite, gospodine predsedniče – radi svetle budućnosti.
Grenland stavite pod kontrolu, da se zna ko je najbrži.
Ne zaboravite ni Kubu – imaju dobar duvan s bedara. Kažu da je baš dobar.
I naš maršal ih je voleo, dok smo mi ostali pušili ono što su nam braća poklonila uz komunizam.
Ne zaboravite ni onog mačka što ste ga u vreću vezali jer vam je slaninu krao.
Malo je olabavitem, da se ne uguši – danas su jaka udruženja za zaštitu životinja.
Dok je bila čovek, nije bio problem. Kao mačka – već jeste.
Da vam se pohvalim:
Jutros sam u vožnji ubio fazana. On je prvi skočio na auto.
I tad sam shvatio kako je to lepo kad nekog lišiš života – a da nisi kriv, jer je on prvi potegao.
Zato, predsedniče, ruku na srce, drugu na Bibliju, i setite se prva tri člana vašeg slavnog ustava:
– Ko je prvi potegao.
O svemu ovome sam slično razgovarao i sa vašim prijateljem, imperatorom Velikim Bajom Rujom.
Žalio se da je onaj njegov prerano i prejeftino prodao Aljasku, pa bi sad s Grenlandom postigao bolju cenu.
Pominjao je i persijsku mačku – valjda mu partnerka ima muškog primerka. Nisam siguran ni mi jasno kad koška ima testise a kad ne!
Dugo nisam putovao zbog vaših sankcija, jezik mi ruski zamro.
Molim vas, spasite i persijske mačke.
Persija je više nego vaš nacionalni interes – a samim tim i naš, jer mi svoj odavno nemamo.
Ako vidite onu našu diku što ste je pomilovali, pošaljite mu poruku. Ostao je tamo, s prabakom, od roda našeg i vašeg, Rodića Našeg Blagog Bika Koji Sedi i Krade.
Naš državni šuster–podstolar već radi cipelice za prvu damu.
Broj sam vam objasnio.
Doneće ih uskoro, na molitvenom doručku.
Lako ćete ga prepoznati – neće biti tamo.
Čuvajte se. Vi ste naš nacionalni interes.
I pazite gde gazite. Mi smo već ugazili – duboko.
Kod starog plota, starijeg od vaše države.
Rusi kažu „strane“, mi kažemo – sudbina.
Usput da Vas obavestim:
noćas mi je neko ili ubio ili otrovao miša, zato kaаsnim sa ovim .
Obdukcija će biti jasna:
– ako je ugušen – radi se o Vašoj dubokoj državi,
– ako je otrovan – braća Rusi su opet pomešali čaj,
Kako god bilo –Grenland je bezbedan, JNA je i dalje pobeđena,a miš je, kao i obično, kolateralna šteta.
Sa dužnim poštovanjem koje satire zaslužuju, mi koji znamo da se istorija ne piše oružjem, nego porodicom.
Da vam se pohvalim:
Jutros sam u vožnji ubio fazana. On je prvi skočio na auto.
I tad sam shvatio kako je to lepo kad nekog lišiš života – a da nisi kriv, jer je on prvi potegao.
Zato, predsedniče, ruku na srce, drugu na Bibliju, i setite se prva tri člana vašeg slavnog ustava:
– Ko je prvi potegao.
O svemu ovome sam slično razgovarao i sa vašim prijateljem, imperatorom Velikim Bajom Rujom.
Šalio se da je onaj njegov prerano i prejeftino prodao Aljasku, pa bi sad s Grenlandom postigao bolju cenu.
Pominjao je i persijsku mačku – valjda mu partnerka ima muškog primerka. Nisam siguran.
Dugo nisam putovao zbog vaših sankcija, zaboravio kako se i kad je koška sa testisima, a kad bez?
Molim vas, spasite i persijske mačke.
Persija je više nego vaš nacionalni interes – a samim tim i naš, jer mi svoj odavno nemamo.
Ako vidite onu našu diku što ste je pomilovali, pošaljite mu poruku. Ostao je tamo, s prabakom, od roda našeg i vašeg–Rodića Našeg Od Blagojevića Što Sjede I Kradu
Naš državni šuster–podstolar već radi cipelice za prvu damu.
Broj sam vam objasnio.
Doneće ih uskoro, na molitvenom doručku.
Lako ćete ga prepoznati – neće biti tamo.
Čuvajte se. Vi ste naš nacionalni interes.
I pazite gde gazite. Mi smo već ugazili – duboko.
Kod starog plota, starijeg od vaše države.
Rusi kažu „strane“, mi kažemo – sudbina.
Napomena:
Svi likovi su fikcija.
Samo cipelice i broj – stvarni и Страна звана Джела.
Napomena: Ovo djelo je fikcija i svaka sličnost sa stvarnim događajima ili ličnostima je u potpunosti slučajna.
Ova rečenica postoji samo zato što su se producenti 1933. godine smrtno prepali Raspućinove porodice, pa smo je zadržali do danas kako nas duhovi (ili advokati) ne bi proganjali na sudu.
Prvi je potegao
Predsedniče,
sa ovim bojevnicima iz Vaše tazbine – krajnje oprezno.
To nisu obični vojnici, to je porodična strategija sa dugim stažom i još dužom biografijom.
Uostalom, i Vas je prva ulovila na traperice, pa je red da baš nju pošaljete na specijalni zadatak:
razoružavanje Janeza J.Onog istog koji je, po sopstvenom kazivanju, pobedio JNA praznom kremenjačom.Mi smo tada bili tek četvrta vojna sila Evrope.
Vi ste danas – prvi.
Ne priliči da slabiji rešavaju jače probleme.
Nama je, znate, ispod časti da ratujemo sa bespolovima, dvocijevkama i legendama bez municije.
To su poslovi za porodicu.
Ovo je, uostalom, prvi rat u kojem se po pravilima žena samo boji – a muškarci memoare pišu unapred.
Usput da Vas obavestim:
