Šarulja između tržišta i tradicije: aspekti domaće krave u uslovima tržišne neizvesnosti

Na aktuelne probleme niko ne reaguje na pravi način, niti postoji svest da posledice mogu biti ne samo ekonomske, već i duboko strukturalne, pa čak i kulturološke. Jer naša domaća krava Šarulja nije bilo kakva proizvodna jedinica. Ona je autohtona, iliti domaća, sa svim specifičnostima koje takve pasmine nose u sebi i sa sobom.

Naše krave nisu zapadne, neosetljive i svedene na veliko vime i pravilnu tabelu prinosa. Naša Šarulja, kada uđe u emocionalni stres, ne smanjuje samo proizvodnju – ona reaguje celim telom. Udar repom postaje signal, a u krajnjem slučaju i ozbiljna pretnja po mljekaricu, koja u tom trenutku prestaje biti radna snaga i postaje kolateralna šteta tržišnih poremećaja.

Ako je neizvesnost kratkotrajna, Šarulja samo postaje nervoznija. Ako potraje, noga instinktivno pronalazi krabljaču i mleko se prosipa – ne iz nemara, već iz protesta. U takvim okolnostima, statistika beleži pad, ali ne beleži razlog.

Problem dodatno eskalira kada stanje postane dugotrajno. Jer Šarulja nije samo biološko, već i lirsko-pesničko biće. Vezana je za svoj narod, tradiciju i prostor, u sve to je utkala identitet i vrlo teško podnosi nepravdu. Dok se zapadnim kravama puštaju Bah i Mocart, pa one, disciplinovano i bez pitanja, povećavaju proizvodnju, naše to mogu postići isključivo uz domaće ojkanje i ojkaču.

Jedne jeseni došlo je i do dodatnog stresa – neko je falširao na festivalu ojkače. Šarulje su to čule. Mleko se prepolovilo, i to ne samo po količini, nego i po masnoj jedinici, što nijedna evropska direktiva ne ume da objasni.

Treba imati u vidu i istorijsku komponentu. Naša krava je, po svim dostupnim usmenim izvorima, direktni potomak one krave koja je sa pesnikom Nazorom išla u partizane. Iz tog razloga ona nosi izraženu istorijsko-lirsku crtu i poseban odnos prema pojmu slobode i pravde.

Ono na šta niko ne upozorava jeste da endemske, lirske Šarulje, ukoliko uđu u stanje hronične anksioznosti zbog potpune neizlaznosti iz situacije, počinju da mešaju mleko. Tada se više ne zna koja sika daje koje.

U normalnim okolnostima, gledano od strane rogova, dve leve sike daju kiselo mleko, a desne – hvala Bogu da su desno  – daju slatko. Ali ako se ovako nastavi, neće se znati šta je slatko, šta kiselo, a šta gorko mleko.

A kad mleko postane gorko, problem više nije u mlekari, nego u društvu.

ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRPSKE

o formiranju Radne grupe za praćenje emocionalne stabilnosti autohtonih krava i očuvanje mlečnog sistema

Na osnovu člana koji uvek može da se nađe, u vezi sa članom koji nikad niko ne proverava, a imajući u vidu složenost aktuelne situacije u sektoru mlekarstva, Vlada Republike Srpske, na sednici održanoj kad je već bilo krajnje vreme, donosi sledeću

ODLUKU

Član 1.

Obrazuje se Radna grupa za praćenje emocionalne stabilnosti autohtonih krava, u daljem tekstu: Radna grupa, sa posebnim osvrtom na domaću kravu poznatu u narodu kao Šarulja.

Član 2.

Zadatak Radne grupe je da prati, analizira i preventivno deluje na pojave nervoze, anksioznosti, lirskog nezadovoljstva i pasivne rezistencije kod domaćih pasmina, a koje mogu imati negativan uticaj na količinu, kvalitet i ukus mleka.

Član 3.

Radna grupa će posebno razmotriti:

uticaj dugotrajne tržišne neizvesnosti na mahanje repom,

učestalost šutiranja krabljače kao oblika spontanog protesta,

pojavu prosipanja mleka koje nije rezultat nemara, već stava,

slučajeve mešanja mleka usled gubitka orijentacije leve i desne sike.

Član 4.

U cilju stabilizacije proizvodnje, Radna grupa će predložiti odgovarajuću zvučnu podlogu za mužu, pri čemu se konstatuje da Bah i Mocart imaju ograničeno dejstvo, dok ojkanje i ojkača daju rezultate u skladu sa tradicijom i genetskim pamćenjem krave.

Član 5.

Radna grupa je dužna da prati stanje na terenu tokom kulturnih manifestacija, naročito festivala, i da blagovremeno reaguje u slučaju falširanja, koje može izazvati nagli pad mlečnosti i masne jedinice.

Član 6.

Imajući u vidu istorijsko poreklo Šarulje i njenu dokazanu osetljivost na nepravdu, Radna grupa će razmotriti mogućnost uvođenja mera smanjenja administrativnog ćutanja, koje se pokazalo kao direktan okidač gorkog mleka.

Član 7.

Radna grupa će Vladi dostavljati periodične izveštaje, bez garancije da će stanje biti popravljeno, ali uz punu odgovornost da će biti detaljno opisano.

Član 8.

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a prestaje da važi kada mleko ponovo postane slatko i narod prestane da oseća gorčinu.

Obrazloženje:

Ako se problemi ne reše na vreme, postoji realna opasnost da krava izgubi veru, mleko ukus, a sistem smisao.

U Banjoj Luci, dana kada se više nije moglo čekati.

Predsednik Vlade Republike Srpske

(ime čitko, odgovornost nečitka)

potpis koji liči na EKG stabilne krave