PROMAŠENI PRIORITETI: ZAŠTO REPRODUKCIJA KAD RASA KRVARI NA DRUGIM MESTIMA? Kao hroničar i sudija, moram postaviti logično pitanje: Kako i po čemu tema reprodukcije pasa može biti osnova četvoročasovnog seminara o Šarplanincu? Šarplaninac, kao jedna od naših najotpornijih autohtonih rasa, ima barem deset većih i urgentnijih problema od same reprodukcije. Ova rasa i dalje ima prirodna parenja, visoku plodnost i vitalna legla sa niskom stopom smrtnosti. Fokusirati se na reprodukciju dok rasa gubi na tipičnosti, karakteru i radnim osobinama, isto je što i krečiti kuću kojoj gori krov. Šta smo prećutali? Umesto da se dva sata troše na opšte teme koje bi važile za bilo koju rasu, stručna javnost je očekivala odgovore na goruća pitanja: Gde je nestala autentična morfologija? Kako se boriti protiv atipičnih jedinki koje preplavljuju ringove? Zašto gubimo izvorni pastirski karakter? Trošenje 50% vremena seminara na temu koja ne korespondira sa stvarnim stanjem rase na terenu, jasna je potvrda da organizatori ili ne poznaju prioritete, ili svesno beže od polemike o suštinskom propadanju Šarplaninca. Dok se mi bavimo „tehnikom” stvaranja štenaca, gubimo samu suštinu onoga što ti štenci treba da predstavljaju.
Psi - Kinologija
Šarplaninac nije zaslužio da za deset godina „napreduje“ od naučnog zbornika do konfuzne tribine bez protokola. Godišnjak iz 2016. stoji kao dokaz šta se postiže kada se struka stavi ispred populizma.
PROMAŠENI PRIORITETI: ZAŠTO REPRODUKCIJA KAD RASA KRVARI NA DRUGIM MESTIMA? Kao hroničar i sudija, moram postaviti logično pitanje: Kako i po čemu tema reprodukcije pasa može biti osnova četvoročasovnog seminara o Šarplanincu? Šarplaninac, kao jedna od naših najotpornijih autohtonih rasa, ima barem deset većih i urgentnijih problema od same reprodukcije. Ova rasa i dalje ima prirodna parenja, visoku plodnost i vitalna legla sa niskom stopom smrtnosti. Fokusirati se na reprodukciju dok rasa gubi na tipičnosti, karakteru i radnim osobinama, isto je što i krečiti kuću kojoj gori krov. Šta smo prećutali? Umesto da se dva sata troše na opšte teme koje bi važile za bilo koju rasu, stručna javnost je očekivala odgovore na goruća pitanja: Gde je nestala autentična morfologija? Kako se boriti protiv atipičnih jedinki koje preplavljuju ringove? Zašto gubimo izvorni pastirski karakter? Trošenje 50% vremena seminara na temu koja ne korespondira sa stvarnim stanjem rase na terenu, jasna je potvrda da organizatori ili ne poznaju prioritete, ili svesno beže od polemike o suštinskom propadanju Šarplaninca. Dok se mi bavimo „tehnikom” stvaranja štenaca, gubimo samu suštinu onoga što ti štenci treba da predstavljaju.
U organizaciji Šarplaninac kluba „Krajina” i Instituta za reprodukciju domaćih životinja (IRDŽ) Poljoprivrednog fakulteta, protekle subote je u Banjoj Luci održan stručni seminar posvećen našoj najznačajnijoj autohtonoj rasi. Iako je sala biblioteke bila tesna da primi sve zainteresovane, događaj je ostavio mnoga suštinska pitanja bez odgovora.
Piše: Zoran M. Kos, urednik, kinološki sudija (FCI) i odgajivač pasa
Sinoćni skup u biblioteci Poljoprivrednog fakulteta okupio je rekordan broj ljubitelja Šarplaninca, ali je istovremeno ogolio dubok jaz između dobre volje i suštinskog poznavanja osnovnih kinoloških FCI postulata?
Banja Luka je potvrdila da je kinologija živa disciplina, ali je istovremeno pokazala i sve slabosti unutrašnje organizacije. Povod je bio vredan pažnje – obeležavanje 20 godina organizovanih specijalizovanih izložbi za rasu Šarplaninac. Ipak, ono što je trebalo da bude kruna tog jubileja, pretvorilo se u događaj koji je više ličio na neformalni skup nego na najavljeni stručni seminar.
Domaćini, prof. dr Đorđe Savić i prof. dr Stoja Jotanović, pozdravili su prisutne u ime fakulteta, ali je dalji tok večeri patio od nedostatka javnog protokola. Učesnici nisu znali ko, šta i kada radi, što je rezultiralo neracionalnim trošenjem vremena. Predavanje Bogoljuba Novakovića o reprodukciji bilo je na visokom nivou .
STRUČNI DOPRINOS U SENCI ORGANIZACIJE: PREDAVANJE BOGOLJUBA NOVAKOVIĆA
Iako je izbor teme kao osnove seminara o Šarplanincu upitan, mora se istaći da je izlaganje Bogoljuba Novakovića o reprodukciji pasa bilo na visokom nivou. Njegov pristup bio je stručan, podroban i metodički odlično pripremljen.
Novaković je probleme reprodukcije obradio studiozno, nudeći dragocen materijal kako za one koji tek ulaze u svet odgoja, tako i za iskusne kinologe kojima je ovo bila izvrsna prilika da obnove gradivo i prisete se ključnih postulata. Njegov trud i znanje su svetla tačka skupa, ali ostaje profesionalna žal što je takav potencijal „potrošen“ na opštu temu, dok specifični, gorući problemi rase Šarplaninac i dalje čekaju svog Bogoljuba.
Pohvala predavaču je neupitna, ali ona samo dodatno naglašava organizacioni promašaj: stručnjak je govorio o reprodukciji, dok Šarplaninac kao rasa vapi za odgovorima o sopstvenom opstanku i identitetu, i nema značajni problema oko rodukcije.
MAKEDONSKO SRCE I SRPSKA TIŠINA: LEKCIJA IZ POSVEĆENOSTI
Poseban osvrt zaslužuje delegacija iz Makedonije. Njihov dolazak i nastup bio je oličenje energije, odgovornosti i duboke ukorenjenosti u tradiciju rase. Redakcija portala i ja lično upućujemo im javnu pohvalu i veliku zahvalnost na ogromnom trudu i pređenim kilometrima kako bi svojim prisustvom uveličali ovaj skup. Njihov entuzijazam je svetionik u mutnim vodama balkanske kinologije.
Makedonci su energično pozvali na ujedinjenje oko njihovog internacionalnog kluba za Šarplaninca. Iako kao autor ovde stavljam znak pitanja (?), ne zbog njihove namere, već zbog kompleksnosti pravnih i međunarodnih odnosa unutar FCI-a, njihova želja za zajedništvom je iskrena i dirljiva, ali zaboravljaju da je očinstvo i materinstvo nad rasom u odnosu 1/2. Oni su pokazali da se Šarplaninac brani prisustvom, glasom i delom.
Gde je nestala matična Srbija? U potpunom kontrastu sa makedonskom vatrom, ostaje ledena tišina zvaničnog glasa Srbije. Poražavajuće je da je sudija iz Kinološkog saveza Srbije (KSS) napustio seminar pre njegovog završetka, ne udostojivši se čak ni da progovori u ime zemlje koja je, uz Makedoniju, suvlasnik standarda.
Dok Makedonci troše sopstvene resurse i vreme da bi došli u Banju Luku i borili se za svaku tačku standarda, oni koji u Srbiji sede u foteljama i administrativno baštine rasu — očigledno ne vide interes u dijalogu. Da li je moguće da one koji bi trebalo da budu prvi u odbrani Šarplaninca, narodski rečeno, boli ona polna stvar za sve što se dešava van njihovih kancelarija?
Ovakav odnos matice je tiha predaja identiteta rase. Dok jedni ulažu mnogo drugi pokazuju vrhunski amaterizam napuštanjem bojišta pre kraja bitke. Šarplaninac je previše vredan da bi zavisio od nečijeg neraspoloženja ili „roaminga”.
Bravo za Makedonce – lekcija iz ljubavi i odgovornosti
Najsvetliji trenuci došli su od gostiju iz Slovenije, Hrvatske i Federacije BiH, koji su bili koncizni i jasni.
Možda najprecizniju dijagnozu dao je sam moderator odgovorom na pitanje čiji je Šarplaninac: „Ničiji.” Gorka istina za rasu koja zaslužuje da bude ponos svih nas.
REČ UREDNIKA – PARALELA KOJA OBAVEZUJE
Pre deset godina, pod istim naslovom, održan je seminar koji je iza sebe ostavio moćan Godišnjak Kinološkog saveza RS. Kao idejni tvorac i moderator tog skupa, vodio sam se vizijom da svaka reč mora biti dokumentovana i naučna. Taj trud je možda naneo štetu meni lično, ali je doneo korist rasi.
Nažalost, bojim se da će ovaj poslednji seminar imati obrnut efekat – biće na štetu rase zbog svoje neorganizovanosti. Šarplaninac nije zaslužio da za deset godina „napreduje“ od naučnog zbornika do konfuzne tribine bez protokola. Godišnjak iz 2016. stoji kao dokaz šta se postiže kada se struka stavi ispred populizma.
Шнајдери “против” професора: Кинологија као “кројачки занат”
Врхунац “парадокса”на бањалучком семинару досегнут је тврдњом да кинолошке судије немају меродавност да врше морфолошка мерења, већ да је то искључива привилегија академске заједницеиз медицине за животиње.( Шта са оним што су докторирали на гмизавцима?)
STRUČNI OSVRT: MERENJE IZMEĐU NAUKE I RINGA – KO DRŽI MERU?
Jedan od najkontroverznijih momenata seminara bilo je istupanje prof. Miroslava Lalovića, koji je pred punom salom izneo tezu da kinološke sudije ne mogu i ne smeju da obavljaju morfološka i zootehnička merenja u ringu. Iako je profesor kasnije, u razgovoru „u četiri oka”, priznao grešku, uputio izvinjenje i izrazio želju da ne ulazi u dalju polemiku, dužan sam da zbog ličnog integriteta i dostojanstva profesije ovo javno demantujem. Njegov odgovor, ukoliko ga dostavi, rado ćemo preneti u celini – integralno.
Sudija kao „nemi posmatrač”? Tvrdnja da sudija nije kompetentan da izmeri visinu psa ili dužinu dlake (koja je kod Šarplaninca diskvalifikaciona ako je kraća od 7 cm) nije samo netačna, već je ponižavajuća za kompletan FCI sistem. Brkanje meritornosti i mjerodavnosti nanosi direktnu štetu edukaciji mladih kadrova.
Vrlo česta i realna potreba u ringu je da sudija proveri da li je jedinka u okvirima propisanog standarda. Ako bismo sledili logiku profesora Lalovića, sudija bi u ringu morao imati ovlašćenog i licenciranog asistenta, po mogućstvu sa zvanjem doktora veterinarske medicine, koji bi vršio merenja – baš kao što profesori imaju asistente na katedrama. Možda bi tek tada, u tom birokratskom apsurdu, „vukovi bili siti, a ovce na broju”, ali bi kinologija kao praktična disciplina prestala da postoji.
Praksa iznad kabineta Kao kinolog sa jednim od najvećih brojeva morfoloških merenja u ovoj državi u poslednjih 15 godina, poručujem: kinologija je živa materija koja se potvrđuje u ringu, a ne samo u kabinetu. Sudija koji ne zna ili „ne sme” da upotrebi mernu šinu, ne treba ni da ulazi u ring. Standard rase se brani znanjem i egzaktnim podacima na terenu, a ne akademskim traktatima.
U prilogu: Galerija fotografija sa seminara.
Godišnjaka iz 2016. godine kao vizuelni dokaz kontinuiteta i kvaliteta o kojem pišem
Аутор извештаја, Зоран М. Кос, са домаћинима семинара на Пољопривредном факултету.
PROMAŠENI PRIORITETI: ZAŠTO REPRODUKCIJA KAD RASA KRVARI NA DRUGIM MESTIMA?
Kao hroničar i sudija, moram postaviti logično pitanje: Kako i po čemu tema reprodukcije pasa može biti osnova četvoročasovnog seminara o Šarplanincu?
Šarplaninac, kao jedna od naših najotpornijih autohtonih rasa, ima barem deset većih i urgentnijih problema od same reprodukcije. Ova rasa i dalje ima prirodna parenja, visoku plodnost i vitalna legla sa niskom stopom smrtnosti. Fokusirati se na reprodukciju dok rasa gubi na tipičnosti, karakteru i radnim osobinama, isto je što i krečiti kuću kojoj gori krov.
Šta smo prećutali?
Umesto da se dva sata troše na opšte teme koje bi važile za bilo koju rasu, stručna javnost je očekivala odgovore na goruća pitanja:
Gde je nestala autentična morfologija?
Kako se boriti protiv atipičnih jedinki koje preplavljuju ringove?
Zašto gubimo izvorni pastirski karakter?
Trošenje 50% vremena seminara na temu koja ne korespondira sa stvarnim stanjem rase na terenu, jasna je potvrda da organizatori ili ne poznaju prioritete, ili svesno beže od polemike o suštinskom propadanju Šarplaninca. Dok se mi bavimo „tehnikom” stvaranja štenaca, gubimo samu suštinu onoga što ti štenci treba da predstavljaju.
Retrospektiva: Gde smo bili pre deset godina?
Kao hroničar koji je pre deceniju bio idejni tvorac i moderator sličnog skupa, ne mogu a da ne povučem bolnu paralelu. Tadašnji seminar iznedrio je moćan Godišnjak Kinološkog saveza RS, dokument koji i danas( može da) služi kao naučni stub rase(a ksko pored nas ovakvih?). Taj trud je možda naneo štetu meni lično, ali je doneo neprocenjivu korist rasi.Bar realan i tačan zapis”?! Danas, deset godina kasnije, prisustvujemo regresiji: od naučnog zbornika stigli smo do konfuzne tribine bez jasnih zaključaka. Šarplaninac nije zaslužio da „napreduje” unazad.
“Ničiji” pas
Možda najtačniju dijagnozu dao je sam moderator odgovorom na pitanje čiji je Šarplaninac: „Ničiji.” Gorka i istinita rečenica. Šarplaninac je ničiji jer ga zvanične institucije ignorišu, a organizatori troše dragoceno vreme na opšte teme reprodukcije umesto na rešavanje gorućih problema rase. Putovanje pod znakom pitanja se nastavlja, ali je pravac, sudeći po viđenom, sve mutniji.
IZMEĐU SRCA MAKEDONIJE I SRPSKOG „ROAMINGA”: ŠARPLANINAC KAO SIROČE SOPSTVENE SLAVE“Ničiji” pas Možda najtačniju dijagnozu dao je sam moderator odgovorom na pitanje čiji je Šarplaninac: „Ničiji.” Gorka i istinita rečenica. Šarplaninac je ničiji jer ga zvanične institucije ignorišu…
Kao hroničar koji je pre tačno deset godina bio idejni tvorac i moderator sličnog skupa, ne mogu a da ne povučem bolnu paralelu. Tadašnji seminar i moćan Godišnjak Kinološkog saveza RS koji je iz njega proistekao, bili su pokušaj da se rasi podari naučni temelj. Ipak, i tada je nad sudbinom Šarplaninca stajao veliki znak pitanja.
Stručni seminar: Reprodukcija i uzgoj autohtone rase Šarplaninac Institut za reprodukciju domaćih životinja (IRDŽ) Poljoprivrednog fakulteta, u saradnji sa Šarplaninac klubom „Krajina“, organizuje stručni seminar posvećen jednoj od naših najznačajnijih autohtonih rasa pasa – šarplanincu. Događaj će se održati u subotu, 28. februara 2026. godine, sa početkom u 16:30 časova u prostorijama Poljoprivrednog fakulteta. Seminar je fokusiran na ključne aspekte reprodukcije i zdravstvene zaštite. Nakon stručnih predavanja, predviđen je okrugli sto na kojem će učestvovati predstavnici klubova iz naše zemlje i zemalja regiona. Diskusija će biti posvećena trenutnom stanju, izazovima i budućnosti uzgoja šarplaninaca u Evropi i na Balkanu. Ovaj skup predstavlja izvrsnu priliku za studente Poljoprivrednog fakulteta da steknu praktična znanja iz oblasti kinologije i reprodukcije direktno od renomiranih stručnjaka. Ulaz na seminar je besplatan za sve studente našeg Fakulteta. Pozivamo vas da svojim prisustvom podržite ovaj međunarodni skup i doprinesete promociji očuvanja autohtonih rasa.
Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.
