Postoje teme o kojima se govori samo dok svi klimaju glavom.
A postoje i one o kojima se ćuti — jer neko zna da bi, čim se postavi pravo pitanje, cela konstrukcija počela da se ljulja.
Promena imena Bosanska Dubica u Kozarska Dubica spada u ovu drugu vrstu.
O toj odluci danas svi „znaju sve“.
Internet zna.Gugl zna.
Veštačka inteligencija zna.
Ali upravo tu počinje problem: neke od tih „činjenica“ nisu tačne.
U segmentima čiste faktografije — netačne.
U opisima procesa — pojednostavljene do laži.
U zaključcima — politički uredne, ali istorijski klimave.
O njihovim zaključcima ovde nećemo raspravljati.
To što ih ne komentarišemo, ne znači da ih prihvatamo.
Ko je rekao da je bilo jednoglasno?
Ko je prvi izgovorio rečenicu da je odluka doneta „jednoglasno“?
Na osnovu kog zapisnika?
Kog spiska odbornika?
Kog saziva?
Kog dana?
U kojoj sali?
Ko je bio prisutan, a ko formalno „prisutan“?
Ko je imao pravo glasa, a ko pravo ćutanja?
Ko je govorio — a čiji se govor danas ne nalazi u zapisnicima?
Ako je sve bilo čisto, zašto su izvodi prljavi?
Ako je sve bilo jasno, zašto su imena “mutna”?
Herojstvo ili strah — i zašto to nije isto?
Da li je Kozara u toj odluci bila simbol herojstva ?— ili kolektivne traume?
Da li se glasalo za planinu — ili protiv ponavljanja stradanja?
Da li je ime birano kao pesma — ili kao zaklon?
Ako je herojstvo bilo presudno, zašto se o stradanju šapuće?
Ako je stradanje bilo presudno, zašto se danas govori samo o herojstvu?
I ko ima pravo da danas, sa distance, presuđuje motivima onih koji su tada sedeli u klupama?
Gde su nestali oni koji nisu glasali „kako treba“ ili obrnuto?
Zašto se danas pominju samo „donosioci odluke“, a ne i “protivnici”?
Zašto se prećutkuje da nisu svi odbornici vladajućer glasali „za“?
Zašto se briše činjenica da je bilo neslaganja, otpora, pitanja?
Da li zato što kvarе mit?
Ili zato što bi njihova svedočenja pokazala da ime grada nije nastalo u epskom zanosu, nego u teškoj, neizgovorenoj dilemi?
Ovo je poziv, ne zaključak
Ovo nije presuda.
Ovo je poziv.
Poziv odbornicima iz tog saziva.
Poziv zapisničarima.
Poziv onima koji su glasali.
I onima koji nisu.
Onima koji su tada govorili — i onima koji danas ćute.
Ako imate sećanje koje se ne uklapa u uredne internet pasuse, ako znate da „jednoglasno“ nije cela istina, ako ste bili svedok, a ne fusnota, pišite redakciji.
E-pošta: gambitrs@gmail.com
Jer ime grada nije samo reč.
Ime grada je trag odluke.
A svaka odluka ima lice, glas — i odgovornost.
Redakcija portala The Dog Republic
