Jedna izjava je zapalila javnost, ali ono što se godinama dešava na terenu prolazi u potpunoj tišini — a posledice mogu biti dalekosežnije nego što iko želi da prizna.
Opasno je ono što se odvija tiho — uz papire, pečate i osmehe.Istorija nas ovde nije učila da vičemo, nego da na vreme gledamo.A mi ponovo gledamo u stranu. I kada jednog dana shvatimo da prostor više nije naš,nećemo imati pravo da kažemo da nismo znali.
Javnost u Republici Srpskoj burno je i gotovo jednoglasno reagovala na izjavu bivšeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića, koji je pozvao muslimane da kupuju stanove na području RS. Reakcija je bila trenutna, oštra i glasna. Taj poziv ocenjen je kao pokušaj političkog inženjeringa, demografske manipulacije i prikrivenog pritiska.Bez ulaska u motive i odgovore samog Cerića, ostaje pitanje koje se nameće samo po sebi: zašto neke pojave vidimo odmah, a neke uporno ne želimo da primetimo?Dok se o toj izjavi raspravlja u kafanama, skupštinama i na društvenim mrežama, jedan drugi proces odvija se gotovo nečujno. Na području opštine Kozarska Dubica, ali i šire, značajne površine zemlje, napuštena imanja i čitava domaćinstva kupuju pojedinci i porodice iz nemačkog govornog područja — pretežno Nemci, ali i Austrijanci.To nije glasina niti izolovan slučaj. To je vidljiva i proverljiva činjenica na terenu.Pusta i zapuštena sela dobijaju nove stanovnike. Imanja se obnavljaju, kuće uređuju, zemlja obrađuje. Neka služe stočarstvu i ratarstvu, druga su pretvorena u savremena domaćinstva za život i rad na daljinu — informatičke, brokerske i slične poslove. U selima poput Podrđana broj novih stanovnika koji govore nemački postao je upadljiv. U Čelebincima, Meduvodu, Klekovcima i Mirkovcima taj proces traje duže ili je u stalnom porastu.Velike površine zemlje, uključujući i nekadašnje granične i državne parcele, danas su katastarski upisane na nove vlasnike.I tu dolazimo do suštine: zašto o tome nema javne rasprave?
Zašto aktuelna vlast, ali ni opozicija, ovo ne smatraju pitanjem od strateškog značaja?
Zašto je jedna izjava povod za uzbunu, a dugotrajan i sistemski proces prolazi gotovo neprimećeno?Ovo pitanje dodatno otežava bolno istorijsko iskustvo ovog kraja. Pred Drugi svetski rat, u pojedina sela današnje opštine Kozarska Dubica — poput Vranovaca, Bjelajaca i Maglajaca — doseljavali su se Nemci. Sa početkom rata, ti isti ljudi postali su podanici i aktivni učesnici Trećeg rajha. Po njegovom slomu povukli su se zajedno sa nemačkim trupama, ostavljajući za sobom spaljena sela, opustošene krajeve i biološki slomljeno stanovništvo.Kozara i njena okolina platile su jednu od najviših cena u Evropi. U pojedinim mestima, posle prolaska nemačkih i ustaških jedinica, od sto stanovnika preživelo je svega dvadeset pet.To nije mit — to je statistika genocida.Potomci onih koji su taj prostor uništavali danas, u miru i tišini, ponovo naseljavaju iste te predele. Ne kao vojska, ne kao okupatori — ali sa istorijskim prtljagom koji se ne može izbrisati ćutanjem.
Niko razuman ne tvrdi da su današnji doseljenici krivi za zločine svojih predaka. Ali je isto tako nerazumno praviti se da istorijsko iskustvo ne postoji i da prostor nije više od puke geografije. Zemlja nije samo nekretnina. Ona je pamćenje, identitet i kontinuitet jednog naroda.
Cerićev poziv doživljen je kao pretnja — i izazvao je reakciju. Ono što se dešava na terenu ne izaziva gotovo ništa. A možda bi upravo to trebalo da nas zabrine više od svake izjave.
Jer opasne pojave nisu uvek one koje viču.
Neke dolaze tiho — uz osmeh, kupoprodajni ugovor i obnovljenu fasadu.
I svi ćute.
A ćutanje, na ovim prostorima, nikada nije bilo bez posledica.
Nije problem u tome ko kupuje zemlju. Problem je u tome što je mi olako prepuštamo.Nije opasno ono što se javno najavljuje. Opasno je ono što se odvija tiho — uz papire, pečate i osmehe. Istorija nas ovde nije učila da vičemo, nego da na vreme gledamo. A mi ponovo gledamo u stranu.I kada jednog dana shvatimo da prostor više nije naš, nećemo imati pravo da kažemo da nismo znali.
Naglas razmišlja i zapisuje Zoran M.Kos, urednik portala /By Zoran M.Kos
Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/
Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.
Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/
(THE DOG REPUBLIC, 01.01.2926.)
