Ko se vrati – ne piše. Ko ostane – objašnjava

Ko se vrati, ne mora da piše knjigu da bi opravdao prošlost. Ko ostane, taj mora.
Zato su knjige poput ove, pod naslovom „Jasenovački logori – istraživanja“, pune truda, a siromašne iskustvom. U njima ima svega osim jedne ključne stvari: glasa onoga koji se vratio i koji nakon toga više nikada nije bio isti.
Relativizacija kao novi jezik
Vukić i krug oko njega ne negiraju Jasenovac na bazičan način. Oni rade nešto suptilnije i opasnije: oni menjaju suštinu sećanja kroz formu naučnog istraživanja, pokušavajući da statistikom zamagle ljudsku sudbinu.

Piše; Zoran M. Kos, urednik, Foto: Zoran M.Kos i internet

Zato su knjige poput ove, pod naslovom „Jasenovački logori – istraživanja“, pune truda, a siromašne iskustvom. U njima ima svega osim jedne ključne stvari: glasa onoga koji se vratio i koji nakon toga više nikada nije bio isti.
Relativizacija kao novi jezik
Vukić i krug oko njega ne negiraju Jasenovac na bazičan način. Oni rade nešto suptilnije i opasnije: oni menjaju suštinu sećanja kroz formu “naučnog” istraživanja, pokušavajući da “statistikom” zamagle ljudsku sudbinu.

ŽDRAL I ŽDRALOVI

(O knjizi: Vladimir HORVAT, Igor VUKIĆ, Stipo PILIĆ i Blanka MATKOVIĆ, Jasenovački logori – istraživanja, Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, Zagreb, 2015.)

O Jasenovcu se može pisati na dva načina.
Jedan je iz arhive. Drugi je sa puta.
Arhiva trpi sve: brojeve, fusnote, tumačenja i ispravke. Put ne trpi ništa osim istine. A istina, kada je porodična, ne podnosi relativizaciju.
Porodica moje majke je, bez deda Jovice, odvedena u selo Ždralove kod Bjelovara. Bez prava izbora. Nisu odvedeni po spisku, nego po imenu i veri. Ne po krivici, nego po poreklu i krštenju sa tri prsta. Baš kao i hiljade drugih Srba sa Kozare. To nije istorijska teza – to je put.
Razlika između mene i Igora Vukića nije u tome što su i njegovi i moji bili odvođeni. Razlika je u onome što je usledilo posle.
Moji su se vratili.
Njegovi su ostali.
Tu je bilo izbora. Moji su izabrali povratak.
Povratak nije samo priča
Povratak moje majke iz Ždralova po oslobođenju nije bio politički čin. Nije bio ni ideološki. Bio je egzistencijalni. Vratiti se značilo je priznati da je odlazak bio iznuđen silom. Značilo je svedočiti da logor nije bio „radni“, „sabirni“ ili nekakav „životni prostor“, nego mesto prekida i ponora. Isto tako i “pemeštanje” – odvođenje.
Ko se vrati, ne mora da piše knjigu da bi opravdao prošlost. Ko ostane, taj mora.
Zato su knjige poput ove, pod naslovom „Jasenovački logori – istraživanja“, pune “truda”, a siromašne iskustvom. U njima ima svega osim jedne ključne stvari: glasa onoga koji se vratio i koji nakon toga više nikada nije bio isti.
Relativizacija kao novi jezik
Vukić i krug oko njega ne negiraju Jasenovac na bazičan način. Oni rade nešto suptilnije i opasnije: oni menjaju suštinu sećanja kroz formu “naučnog ” istraživanja, pokušavajući da statistikom zamagle ljudsku sudbinu.

 

 Naglas razmišlja i zapisuje  Zoran M.Kos, urednik portala / By Zoran M.Kos

Napomena:
Uz tekst  su priložene su fotografije: majka Radmila koja prstima pokazuje kako su se vratili iz Ždralova

(privatni foto-album autora) i naslovna strana knjige o kojoj je reč preuzeta sa interneta.

Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/(THE DOG REPUBLIC, 02.01.2926.)