Породица Перовић, а посебно сестре Перовић, припадају кругу најзанимљивијих и најконтроверзнијих појава југословенске историје XX века. Њихове биографије укрштају се са кључним личностима Народноослободилачког покрета, Комунистичке партије Југославије и послератне државне и културне елите. Иако су у јавности најчешће помињане кроз љубавне и брачне везе са истакнутим мушкарцима тог времена, улога сестара Перовић далеко превазилази приватне оквире и захтева озбиљно историјско преиспитивање.
СЕСТРЕ ПЕРОВИЋ
Породица у самом средишту револуције, власти и културе југословенског XX века
„Јела Перовић, прва жена Бранка Ћопића,
убијена је ножем,
иза поноћи, у свом стану,
од руке пријатеља.“*
Сестре Перовић спадају међу најобразованије, најумреженије и политички најутицајније жене које је изнедрила Босанска Крајина у XX веку. Њихова улога у Народноослободилачком покрету, послератној власти, култури и идеолошком обликовању југословенског друштва била је значајна, али недовољно систематски истражена. Историјске контроверзе, личне судбине и политичка моћ преплићу се у животима ових жена, које су се нашле у самом средишту кључних догађаја Другог светског рата и Титове Југославије.
Lepa Perović i Gojko Rodić 1942.
Лепосава Лепа Перовић и Коча Поповић
Најпознатија међу сестрама Перовић била је Лепосава Лепа Перовић, животна сапутница и невенчана супруга Константина Коче Поповића. Коча Поповић био је школовани официр, филозоф, недовршени студент Сорбоне, надреалистички песник и књижевник, командант Прве пролетерске бригаде, југословенски дипломата и народни херој Југославије. Током Шпанског грађанског рата био је поручник Републиканске армије, а након рата начелник Генералштаба ЈНА, министар иностраних послова и потпредседник СФРЈ. Почетком седамдесетих година повукао се из јавног и политичког живота након обрачуна са тзв. „либералима“ у Србији.
Његово име данас носи једна београдска улица – симболично, некадашња Загребачка.
Лепа Перовић и Константин Коча Поповић
Порекло породице Перовић
Лепосава Перовић рођена је 29. августа 1911. године у Машићима, у вишечланој породици Зорке и Ђорђа Перовића, херцеговачко-црногорског порекла. Имала је пет сестара – Љубицу, Даницу, Душанку, Јелу и Браниславу – и три брата: Стеву, Вељка и Душана. Основну школу завршила је у Машићима, а Учитељску школу у Бањалуци 1931. године.
Према записима Милана Пилиповића и породичном предању, Лепина прабака била је сестра Петра II Петровића Његоша. Њен деда Андрија Перовић био је члан Сената Његошеве владе и ожењен његовом сестром Маријом. Након Његошеве смрти и доласка кнеза Данила на власт, Андрија је напустио Црну Гору и настанио се у околини Бањалуке. Његов син Ђорђе, Лепин отац, био је шумар у државној служби Аустроугарске.
Породична гробница Перовића налази се код цркве у Маглајанима, задужбине војводе Маше Врбице, док су куће Митра, Андрије и Јове Перовића биле у оближњем Александровцу.
Koča Popović Mliništa_septembar_1942.jpg
Рат и револуција
Лепа је прво радно место добила у Међувођу код Козарске Дубице. Почетком Другог светског рата ангажована је по директиви Врховног штаба и Јосипа Броза Тита и имала је важну улогу у организацији устанка у Сарајеву, Тузли, Мостару, Бањалуци, Загребу и на Банији. Устанак је, по њеним речима, већ постојао, али га је требало ставити у функцију КПЈ.
Посебно значајна била је њена улога током Козарачке офанзиве и раније, од Саветовања у Скендер Вакуфу у фебруару 1942. године, када је са директивом Врховног штаба, заједно са Костом Нађом, послата у Босанску Крајину „да уведе ред“. До премештаја на Банију и Загреб, Лепа Перовић била је највиши ауторитет и главни тумач политике КПЈ у Босанској Крајини.
Коча Поповић на Брионима са Титом и Владимиром Дедијером Константин Коча Поповић (1908–1992) – командант Прве пролетерске бригаде, начелник Генералштаба ЈНА, министар иностраних послова СФРЈ.
Сестре Перовић
Четири сестре Перовић одликоване су Партизанском споменицом 1941. године. Поред револуционарног рада, образовање им је било од изузетне важности.
Даница Перовић, доктор медицине и хирург, завршила је студије у Београду 1939. године. Током рата руководила је партизанском болницом у Јошавки код Челинца и лично бринула о народном хероју Младену Стојановићу. После рата радила је на ВМА у Београду као специјалиста пластичне хирургије, а усавршавала се у Енглеској.
Бранислава Брана Перовић-Нешковић била је физичарка и прва директорка Института за нуклеарне науке „Винча“, удата за Благоја Нешковића, једног од водећих политичара Србије.
Јелена Јела Перовић, прва супруга Бранка Ћопића, бавила се књижевношћу и филозофијом, била је уредник у београдској издавачкој кући.
Брана Перовић говори на комеморацији поводом смрти Ивe Лоле Рибара, 27. новембра 1944.
Утицај и наслеђе
Сестре Перовић биле су у браковима и везама са кључним личностима политичког и културног живота Југославије. Биле су активне у највишим државним структурама ФНРЈ и СФРЈ, у просвети, култури и уметности. Лепа Перовић била је директорка Галерије фресака у Београду, посланица у првом сазиву Народне скупштине БиХ и носилац бројних одликовања, укључујући и Орден доброчинства грчке краљице Фредерике.
О њиховој улози писао је и Миломир Марић у књизи Љубавни случај Коче Поповића, наглашавајући да су сестре Перовић биле међу најважнијим женским фигурама у врху нове југословенске власти.
Закључак
Историјска је чињеница да су сестре Перовић биле у самом центру политичких и идеолошких збивања у кључним тренуцима XX века. Њихова делатност, као и деловање њихових партнера и животних сапутника, била је чврсто везана за идеологију титоизма. Без обзира на идеолошке оцене, њихов утицај и значај у историји Босанске Крајине и Југославије остају неспорни и заслужују темељније и критичко истраживање.
Branislava Perović Nešković, direktorka Instituta Vinča 1976–1979.
Биографске напомене
Лепосава Лепа Перовић(Машићи, 29. август 1911 – Београд, 2. септембар 2000)
Фикција или историска чињеница? Питали смо аутора стихова.„Податак да је Јела Перовић била прва супруга Бранка Ћопића испричао ми је Тома Курузовић, глумац, који је био с Бранком Ћопићем велики пријатељ и врло добро га познавао.Чика Тому аутор стихова познаје одавно, и једном смо се срели и испричао ми је то. То су сви знали, али тај се податак брижљиво крио, јер је остала сумња да је то недјело УДБЕ.“ Поред њега, Томе Курузовића, само још један човјек је знао о Бранку све, човјек ОЗНЕ и Удбе задужен за Бранка, Милан Трешњић
Зоран М. Кос
новинар – истраживач
Из зборника: Кад прошлост проговори – Козара, 80 година касније
Бања Лука, 20202.
ПРИМЈЕНА ПОЕЗИЈА
Дарко Цвијетић
ХАШАНСКИ СУД
Ваљда јеДруг Тито говорио на неком конгресуАнтифашистичког фронта жена у Загребу и онакоУзгред казао:“...ми нећемо хапсити једнога Бранка Ћопића,али нека он пази шта пише!”Послије ће Бранко рећи да је биоНајсигурнији човјек у Југославији – једино је њему личноМаршал обећао да га неће хапсити* * *Јела Перовић, прва жена Бранка ЋопићаУбијена је ножемИза поноћи у свом стануОд руке пријатељаБранко је 1984. одабрао мостову стопуОбгрљену СавомЗијо мојТо Сава твоја од Јасеновца цурка иТочи се мени* * *Пуж којега сам прије двије годинеВидио у Београду на Бранковом гробуПа написао: тутњиИ башта у којој је наумиоЗараслаОстала му кућа спаљенаНа леђимаЏабе је брате оправљајуРубови ватреПрво опепеле своје светло