ИЗВЈЕШТАЈ СА ЛИЦА МЈЕСТА – УСПУТ Аутор: Војин Тривуновић Повод: Вече хумора и сатире посвећено Владимиру Булатовићу Вибу:
„Да, али, ипак, не? у Хотелу „Цептер“, Козарска Дубица/28.септембра/недјеља/ 2025.г.) Организатор:Књижевна заједница „Васо Пелагић“ Бања Лука, Mодератор: Зоран М.Кос
Владимир Булатовић Виб
“Кад сељак не може да заспи,
зажмури и броји овце које прелазе ограду.
Кад овца не може да заспи,
зажмури и броји сељаке који прелазе границу.”
Медиски покровитељ: www.the-dog-republic.com Пријатељи: Grand Company d.o.o Бања Лука, Вино „Бањац“, Алкохолна пића „Хајдук Пеција“ Restoran i prenoćište “Una”
✍️ Војин Тривуновић Фото: The Dog Republic
Милош Миња Микавица, професор
Лакташким широким путем, преко Подградаца и осталих живописних поткозарских села, тог дана стремили смо, моји сапутници Драгана Пашић, пјесникиња, сликарка, карикатуристкиња и афористичарка, и Милош Миња Микавица, професор, али и врсни кантаутор, ка Козарској Дубици, гдје ће извјесни Зоран (К)ос у Хотелу „Цептер“приредити Вече хумора и сатире.
Да не заборавим, била је ту и гитара — обична, која је за сада шутила. Послије ће се она показати у свој својој (не)обичности међу прстима Мињиним. Прије него што ћемо ући на (за)казано мјесто одржавања вечери хумора и сатире, лијепо смо се (и)смијали и себи и Зорану, зезајући се у смислу:
„Која будала сазива вече у недјељу увече?“
Зоран М.Кос
Наравно, далеко од Зоранових ушију дешавала се ова наша будалаштија. Чак смо размишљали, приближавајући се граничном прелазу, да поткупимо царинске службе како би сав саобраћај зауставили и пресмјерили све прелазије у хотел преко пута –кад се улију, нема им спаса, морају ући у салу. У тим враголастим размишљањима, часком се нађосмо у пространој сали, уз добродошлицу неких финих и честитих људи. И да се тражила столица више – не би се нашла, јер су све друге заузеле извјесне политичке „гузоње“. Такав одазив публике је баш за публиковање.
Које је трикове Зоран Кос употријебио, никад ми неће бити сасвим јасно. Ја, недјељом
у то доба, не бих успио позвати ни пријатеља на кафу, а камоли публику у салу. Можда је Кос припитомио људе снажним насловом вечери, посвећене великом Владимиру Булатовићу Вибу.Баш је убо најбољом сатиричном иглом, сјетивши се овог великана, кога нови сатиричари ријетко спомињу. Они само себе чују, чак и када су сами себи публика.
Владимир Булатовић Виб
Колико људи трошите на километар напредовања?.
Јадна је правда
која мора да се правда.
Чим чујете да су сви сумњиви,
знајте да та мудрост припада
несумњивом идиоту.
Miladin Berić Bera
Праве се да нису чули ни за доајена наше сатире Небојшу Иваштанина — а подразумијева се, ни за мене.
Искрено, надао сам се да ћемо Небојша и ја „истрчати на терен“ и сукобити се афоризмима, али није било баш тако. Примат су добили гости изненађења — не рачунајући Милоша и Драгану, који су већ били наша пратња. У тој навали изненађења, чини ми се да је изгубио и Велики Владимир, коме је вече било посвећено. Ранко Прерадовић, наш пјесник, добио је добру минутажу — и заслужено. И он и Виб заслужују своје цјеловечерње вечери. Зоран је веома умјешно водио вече хумора и сатире. Свака му част. Само бих волио да на неком будућем сусрету раздвоји „бабе и жабе“, или прецизније — да Небојши Иваштанину и мени остави само „бабе“, па како се с њима изборимо.
И Дакс и Бера били су на висини задатка. И вином су нас почастили спонзори и Зоран. Ја сам моју флашу утопио неким финим дамама. Вече је било дивно — мало
афоризама, мало квизотеке, мало музике и мало спонзора, али са много душе.
Публика је отишла носећи под пазухом наше поклоњене књиге. Срећна, ако срећа у
овој земљи уопште станује.
Дакс и његови
Војин Тривуновић
Кос је још једном потврдио своју природну надареност и способност за организовање
и вођење битних догађаја. Хвала му, гдје чуо и не чуо.
Рођен је у Сопотском, осмог марта 1931. године, а преминуо првог септембра 1994. године. Те године је и установљена Вибова награда, која се сваке године додељује младим сатиричарима.
Један од дугогодишњих уредника у Кући “Политика” био је и Владимир Булатовић Виб, главни и одговорни уредник “Политикиног Забавника“, душа и дух, данас митска личност српске виспрености и жаоке. Његових дела су:
Будилник, сатира, 1963, Мењачница идеала, сатира, 1965, Велико спремање, 1971, Корак назад, афоризми, 1976, Избор – Шта је писац хтео да каже? Окретне и друге игре,1994,
постхумно.
О аутору
ВОЈИН ТРИВУНОВИЋ – ПОРТРЕТ Војин Тривуновић, рођен је 10. октобра 1956. године у Рудићима код Гламоча. Врло рано је почео да објављује пјесме у новинама и часописима. „Мале новине“ из Сарајева наградиле су га за поезију (1970) — награду коју сам аутористиче као најдражу.
Прву пјесму за одрасле објавио је у сарајевском „Ослобођењу“ (1974). Још као студент
у Новом Саду, 1977. године, биран је у круг најталентованијих младих пјесника.
Поред књижевног рада, бавио се и новинарством. У Новом Саду је био стални
сарадник „Гласа омладине“, члан Књижевног клуба Културног центра „Радивој
Ћирпанов“ и Књижевног клуба при „Трибини младих“. Уређивао је и Билтен
Књижевног клуба при „Трибини младих“.
По доласку у Бањалуку објављује у „Гласу“, „Ослобођењу“ и „Независним новинама“, а
уређује и сатирични додатак „Патка“. Био је директор и главни уредник „Крајишких
новина“, као и уредник листова „Империјал мач“, „Коло“ и сатиричног листа „Јазавац“.
Обављао је функцију потпредсједника Управног одбора Новинско-графичког и
издавачког предузећа „Глас Српске“ у Бањалуци. Објављене књиге
• Понављати градиво (пјесме)
• Рам за главу (афоризми)
• Од ентитета до блентитета (сатира)
• Глуво коло (пјесме)
• Кроз иглене уши (пјесме)
• Тропрсташ (роман)
• На посљедњој линији обмане (пјесме)
• Небо високо, а земља тврда (пјесме)
• Огледало и слијепац (пјесме)
• Пролетери свих земаља, разиђите се (пјесме – економија)
• Пјесме (на есперанту, са Стевком Козић Прерадовић и Ранком Прерадовићем)
• Ћоркан (пјесме)
• Град је спустио капке (изабране пјесме, са Душком Поповићем)• Пелене и завоји (афоризми)
• Читачи трагова (изабране пјесме)
• Ако Босна пресуши, гдје ћемо се утопити (афоризми)
• Цједило (пјесме)
• Човјек у саксији (афоризми)
• Изгон (пјесме)
• О лову на тетрјеба (пјесме)
• Расклоп (пјесме)
• Опкољено коло (пјесме)
• Хватање змије туђом руком (пјесме)
• Извраћени рукави (пјесме)
Јубилеји и издавачки рад Поводом 45 година од објављивања прве пјесме и 35 година од прве књиге, 2020.године објавио је избор радова у четири књиге:
• Читачи трагова (пјесме)
• Прилози за критику политичке економије друштва у транзицији
• Бомбе и упаљачи (афоризми)
• Вршај (пјесме)
Приредио је и фототипско издање Првог српског буквара Вука Караџића (2007), као и
избор из поезије Исаија Митровића (2006). Аутор је избора „Бањалучке ПоетОне“
(2019) и „Пјесме Крајине и Украјине“ (2017). Награде и признања
• Награда „Малих новина“, Сарајево (1970)
• „Умовање здравог разума“, Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бањалука (2006)
• „Еуридикина повеља“, Костолац (2022)
• „Златна струна“, Смедерево (2023)
• „Плакета Орфеј на Дунаву“, Пожаревац (2023)
• „Гајков пјеснички шешир“, СКЦ Модрича (2024)
• „Пелагићев рунолист“, Бањалука (2024)• „Вукови ластари“, Лозница (2024)
• „Ненадићев рунолист“, Нови Сад (2025) Превођења и припадност
Радови су му превођени на кинески, енглески, шпански, грчки, њемачки, есперанто и
друге језике. Заступљен је у више антологија поезије и афоризама. Члан је Удружења
књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.
Остало По образовању је дипломирани економиста. Бави се издаваштвом и хуманитарним радом. Предсједник је Градске организације Црвеног крста Бањалука. Живи и ради у Бањалуци.
Биографију приредио: Zoran M. Kos / The Dog Republic
ФОТО ГАЛЕРИЈА:
ДА, АЛИ, ИПАК, НЕ
Вибова награда
Политика, 25.04.2000.
Сопствени пут – на Вибовој стази
Виб је 1976. године, у свом Кораку назад, питао неименоване лакташе: “Колико људи трошите на километар напредовања?“.
Драган Огњановић, рођен 1972, сведочећи о времену двадесетак година после Вибовог питања, уверено записује: “Људски фактор је фактор изненадења“. Виб је веровао човеку: Човек је човеку каријера! Човек је човеку чивилук! Човек је човеку телефон! А истовремено био је опрезан кад је у питању човеков напредак и опстанак: “Прво си човек у сенци, затим си човек са сенком, најзад си сенка од човека“.
Огњановић наизглед не страхује за свој напредак: “Не излежавам се ја, већ моја сенка“.
Виб стрепи: “Јутрос сам носио снове на проверу. Половина од њих није исправна“.
Драган Огњановић, у свом времену, не стрепи од неизвесности, већ од извесности: “Не плашим се мрака, плашим се светла; тада долази иследник“. Опрезном Вибу је понекад потребно много речи до поенте: “При испирању мозга поступак је сличан испирању злата. Треба испрати велике количине мозга да би се добило зрно послушности“. Огњановићу је јасно и зато не околиши: “Испирање мозга се више исплати од испирања злата“.
Виб верује у боље сутра и кад је најтеже: “Држите ми главу изнад воде док не узвикнем нову паролу“, или: “На свету би било топлије кад би ложили вешала“. Виб би да сатиром поправља свет.
Огњановић се од неминовног брани парадоксом: “Дошло је мојих пет минута. Пишем тестамент“, и цинизмом: “Однос жртве и омче је јако затегнут“. По нечему су Виб и Огњановић сагласни: “Будите слободно глупи! То не боли” (Виб), “Глупост је упорна као трава” (Огњановић). Али, већ у следећем тренутку, потпуно се разликују.
Тако Виб скида с позивнице следеци текст: “Молите се да дођете на пријем поводом угашеног пожара” јер код Виба је логично да се свечаност организује поводом догадаја, па макар то било и згариште. Код Драгана Огњановића поводом свечаности – односно, због свечаности – организује се догадај, он вели: “Поводом свечаности одржан је пригодан догадај“. У томе је суштинска разлика између сатире Вибовог времена и сатире времена Огњановића. Њих двојица, на истој сатиричној стази, сведоче о различитим временима.
Ако је Виб припадао генерацији наших сатиричара – ДА, АЛИ, ИПАК, НЕ (како би рекао Душко Радовић), отимајући се аутоцензури у свом времену, Драган Огњановић припада сатиричарима – ИПАК ДА беспоштедној критичкој поруци. Сатира Вибовог времена, шездесетих година, деловала је, пре свега, алузијом, сатира времена Драгана Огњановића служи се и адресом и прозивком.
Огњановић је на Вибовој стази нашао сопствени пут за своју сатиричну поруку и зато је заслужио Вибову награду “Политике”.
Бранислав Јовановић
Važno:
Постављање линк према веб-сајту
Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.
Влада Булатовић Виб
