Битка на Козари, противпартизанске операције Западна Босна (њем. Operation West-Bosnien)
У ноћи између 3. и 4. јула 1942. године, јединице Козарског партизанског одреда отпочеле су свој први, драматични покушај пробоја фашистичког обруча. Циљ ове огорчене битке био је отварање спасоносног пролаза за извлачење опкољених војних јединица, стотина рањеника и десетина хиљада цивила који су у шумама Козаре тражили спас од нацистичких и усташких снага. Документи и свједочења актера ове епопеје, сачувани у историјским записима, откривају сву тежину, панику и суровост битке у којој је неколико часова одлучивало о животу и смрти.
„После уништења непријатељске бојне на Патрији прелаз преко цесте на слободан терен, то јест на пут за Грмеч, није довољно искориштен. Прошло је свега око 3.000 људи, жена и дјеце са стоком, колима а могло се прећи за то време… сва позидина… у износу од 20.000 људи, жена и дјеце. Могли су прећи и рањеници… Зашто ово овако није искориштено кривица је Штаба Одреда и Окружног Комитета…“
ПАТРИЈА-ХРОНОЛОГИЈА И ЧИНЊЕНИЦЕ ПРВЕ НОЋИ ПРОБОЈА (3/4. ЈУЛ 1942)
На основу доступних војних извора и историјских реконструкција, ток операције прве ноћи изгледао је овако:
Почетак напада
Тачно у поноћ, борци крећу у јуриш на правцу од долине ријеке Мљечанице и Широке Луке, преко доминантне коте Патрија (301 м надморске висине), према Планиници. Борба се водила прса у прса.
Ударне снаге
У нападу су учествовали Први, Други, Трећи, Четврти и Ударни батаљон Козарског одреда.
Први талас успјеха
Први батаљон и највећи дио Ударног батаљона успјели су да разбију више линија непријатељске одбране. Извели су дио бораца, руководилаца, покретних рањеника и већи број цивила из окружења.
Криза на боку
Трећи батаљон је продро дубоко у непријатељски распоред. Међутим, након повлачења Другог батаљона, остао је изложен унакрсној ватри са оба крила. Командант Мирко Пекић наредио је повлачење како би заштитио рањенике и збјег који су стајали иза његових јединица.
Биланс прве ноћи
Након прекида борби, унутар обруча су остали Други, Трећи и Четврти батаљон, већина тешких рањеника, велики број лакших рањеника и бројни цивили.
Нови план
Наредног дана, команданти преосталих јединица састали су се на Патрији ради процјене стања. Доласком Јосипа Мажара Шоше, Ратка Вујовића Чоче и Милоша Шиљеговића, донијета је одлука да се већ наредне ноћи крене у нови покушај пробоја.
РАЗЛИЧИТА СВЈЕДОЧЕЊА КОМАНДАНАТА О ОПЕРАЦИЈИ
Историјски извори биљеже одређена неслагања и различите оцјене улоге појединих руководилаца у овој критичној ноћи:
Оптужбе за измјену плана
Према свједочењу команданта Одреда Обрада Стишовића, кашњење почетка напада и измјене првобитног плана пробоја значајно су утицали на неуспјех прве ноћи. Он је тврдио да је Јосип Мажар Шоша, без одобрења штаба, измијенио правац кретања Трећег батаљона и начин евакуације рањеника, што је, по његовој оцјени, допринијело неуспјеху операције.
Свједочење са терена
Командант Трећег батаљона Мирко Пекић у својим сјећањима потврђује да му је наређење да наступа долином Мљечанице било необично. Он наводи да је батаљон постигао значајан успјех, али да је након повлачења Другог батаљона био принуђен на повлачење како би избјегао окружење и заштитио рањенике и збјег који су се налазили иза његових јединица.
ИЗ ЗАПИСНИКА ОКРУЖНОГ САВЈЕТОВАЊА КПЈ
Сљедећи изводи из оригиналних докумената приказују сурову психологију борбе, панику и трагичне последице војничких грешака из угла самих учесника.
„Бити или не бити”
Друг Милан Егић (штаб III батаљона) о наређењима на терену:
„Ујутро уместо да се извучемо са положаја да би сачували људе, ми смо добивали неумесна наређења да се морамо по сваку цену пробити. Имали смо велике жртве од артиљерије.“
Друг Раде Башић (борбени извештај) о карактеру самог плана
„План пробоја био је у суштини паничан, на брзу руку, непродискутован на састанцима… Био је то утопљенички план да се под сваку цену морамо пробити. Свако је схватио: непробијање — смрт!“
Друг Бошко Шиљеговић (у званичном закључку Окружног комитета) о погубности те крилатице
„Парола: бити или не бити је скроз неправилна. Таква поставка не може се правдати никаквом потребом подизањем борбеног елана код партизана. Јер бити или не бити значило је после офанзиве губљење главе.“
Друг Бошко Шиљеговић (Окружни комитет) о данима када је цеста била отворена
„После уништења непријатељске бојне на Патрији прелаз преко цесте на слободан терен, то јест на пут за Грмеч, није довољно искориштен. Прошло је свега око 3.000 људи, жена и дјеце са стоком, колима а могло се прећи за то време… сва позидина… у износу од 20.000 људи, жена и дјеце. Могли су прећи и рањеници… Зашто ово овако није искориштено кривица је Штаба Одреда и Окружног Комитета…“
О суровој тактици у ноћи пробоја и себичности појединих јединица
Друг Гојко Бјелајац (1. чета I батаљона) о понашању чета током јуриша
„Код многих чета испољила се тежња да се само пробију, а не да код пробоја освајају даљње ровове и омогуће пролаз осталима… У многоме радило се о спашавању својих глава.“
Друг Милош Шиљеговић (штаб Одреда) признаје недостатке у тактици
„И и Ударни батаљон починили су највише грешке… Они су извршили задатак, појурили кроз непријатељски обруч. У томе и јест њихова погрешка, коју се чак није хтело признати као погрешку. Требало је проширити и осигурати пробој.“
О највећој трагедији: Напуштање рањеника и позадине
Друг Др Алфред Ржехак (управник санитета) о паници и слому ланца команде
„Штампарија је радила итд. Не може се II батаљон окривљавати за саботажу. Штаб Одреда понашао се панички на терену… Штаб је лутао од чуке до чуке, да спаси своју главу не дајући савета онима којима га је требало дати. Изгледа да је штаб одреда најбуквалније схватио директиву чувања команданог кадра. Сматрам штаб одреда одговорним за многе ствари које нијесу учињене а које би несумњиво ублажиле наш пад и катастрофу…“
Друг Милош Стојаковић (Окружни комитет) о тренутку када је народ остављен
„Најтежи утисак код народа изазвало је то што га нијесмо припремали и што смо га на крају хтели да га оставимо на цедилу, а ми да се са рањеницима извучемо. Пробој је усљедио ненадано и брзо, неприпремљено… А када сам народу казао да се сналази како зна настао је лелек који ми се заувјек урезао у сјећању.“
О томе како је војска престала да постоји након пробоја
Друг Милош Шиљеговић (штаб Одреда) описује хаос повлачења:
„Код враћања послије пробоја, војска више није била војска. Више команде нема. Више нико никог није ни питао… Послије пробоја повлачење је извршено најпаничније, невојнички, непредвиђено.“
КРАТКОТРАЈНИ ПРОЗОР СПАСА И КАТАСТРОФАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Обруч на Козари био је отворен свега неколико часова, прецизније, од поноћи 3/4. јула па до раних јутарњих часова 4. јула 1942. године. Иако је створени пролаз на линији Патрија–Планиница био широк око два километра до неколико 100 метара , непријатељске снаге (њемачке трупе и усташе) брзом реакцијом и увођењем снажних резерви поново су затвориле обруч већ истог јутра.
Током тог веома кратког временског прозора догодило се сљедеће:
Спасено становништво
Кроз обруч успјело је да се извуче и спаси око (?)?.000 цивила (жена, дјеце и стараца) из збјегова, заједно са неколико дела партизанских батаљона.
Заплијењена имовина
Непријатељске снаге су у ширем рејону пробоја заплијениле преко 10.000 до 12.000 грла крупне и ситне стоке (волови, краве, коњи, овце и свиње). Само воловских и крављих запрега које су директно вукле избјегличке коморе било је на хиљаде.
Поновни притисак и голгота
Након брзог затварања обруча, унутар пакла Козаре остало је заробљено више близо 80 000 цивила(?), више стотине рањеника и преостали дијелови одреда. Ово је означило почетак највеће трагедије , масовних убистава на терену и депортација више десетина хиљада људи у концентрационе логоре, прије свега у Јасеновац и Сајмиште .
(Напомена: Ова историјска реконструкција заснива се на књигама и сјећањима Мирка Пекића, разговорима са Драгутином Ђургузом Црним, те званичном Записнику са Окружног савјетовања Окружног комитета КПЈ за Козару од 20. и 21. септембра 1942. године).
Аутор:
Зоран М. Кос, уредник
05.7.2026.
Autorska prava © “THE DOG REPUBLIC”, 2026. Sva prava su zadržana.
Postavljanje linkova i preuzimanje sadržaja:
Ukoliko održavate veb-sajt, nije vam potrebna dozvola za postavljanje direktnog linka na stranice internet portala “THE DOG REPUBLIC”. Međutim, nije dozvoljeno postavljanje linka na način koji bi pogrešno predstavio izvor ili sadržaj.
Obaveze prilikom prenošenja tekstova:
Prilikom preuzimanja i prenošenja naših tekstova, obavezni ste da:
- Jasno i vidljivo navedete autentičan izvor i ime autora teksta.
- Postavite direktan, funkcionalan link na veb-sajt: https://www.the-dog-republic.com.
- Pošaljete povratni link na e-mail adresu: gambitrs@gmail.com.
- Ukoliko je grafička, tehnička ili prelomna oprema teksta delo vaše redakcije, u obavezi ste da to na tom mestu jasno i posebno istaknete.
Sva prava zadržana © 2026 – THE DOG REPUBLIC
Ауторска права и услови преношења садржаја
Ауторска права © “THE DOG REPUBLIC”, 2026. Сва права су задржана.
