Ko menja imena gradova?
„Okupatori“, bio je odgovor.
A onda — tišina.
Priča o jednoj sednici i imenu koje je plaćeno krvlju.
KOZARSKA/BOSANSKA DUBICA
Demografski „Mrtvi grad“Za razliku od Hirošime ili Varšave, koje su se nakon rata demografski obnovile i višestruko porasle, Kozarska Dubica ni do 2026. godine nije uspela da dostigne broj stanovnika koji je imala 1941. godine. Uništenje je bilo toliko temeljno da je u 513 domaćinstava ugašena svaka muška i ženska loza, čime je trajno zaustavljen biološki oporavak.Ovi podaci svrstavaju Kozarsku Dubicu u red „najtragičnijih tačaka“ na mapi Evrope 1941–1945, gde je cilj bio potpuno fizičko brisanje jedne zajednice sa njene teritorije.
SEDNICA KOJA JE ODREDILA IME
O toponimima, pamćenju i krvi koja ostaje duže od odluke
Gotovo svi odbornici bili su prisutni. Predlog za promenu ime Bosanske Dubice* stavio je na dnevni red opštinskog Izvršni odbor, a branio ga je njegov predsednik Simeun (Simo) Krlajić. Skupštinom je predsedavao Nikola Karan. Bila je to sednica kakvih ima mnogo — formalna, predviđa, sa unapred poznatim ishodom.
Javljam sam se za reč.
Bio sam poznat kao neko ko često oponira — i „svojima“. To me je kasnije i koštalo. Nisam postavio protokolarno pitanje. Postavio sam suštinsko.
U sali je sedeo profesor istorije Stanko Ćosić. Pitao sam se u sali sa pogledom direktno u njega: — Ko menja imena gradova?
Njegov odgovor iz sale bio je kratak i jasan: — Okupatori.
Onda sam pitao predlagača: — Jesmo li mi okupirali svoj grad?
Tišina.
Rekao sam jasno i glasno: glasam protiv.
Moj predlog je odbijen.
Tokom rasprave izneo sam i alternativni predlog. Ako već menjamo ime po toponimu — neka bude Dubica na Savi.
Obrazloženje je bilo ozbiljno i ironično u isto vreme: grad je većinski na Uni, ali strateški — u slučaju napada — ime može da zavara one koji dolaze sa zapada.
Rečeno je polušaljivo. Ispostavilo se proročanski.
U septembru 1995. godine, snage Hrvatske vojske napale su Dubicu. Počinjen je masakr. Moj otac je zarobljen od strane „Crnih mambi“, elitne jedinice HV-a.
Tako je Dubica postala Kozarska, po drugi put.
Ne po mitu — nego po krvi.
IME KAO OGLEDALO VREMENA
Danas, i oni koji su tada bili „za“ i oni koji su bili „protiv“, traže nova imena, nove prefikse, čak i austrougarske prizvuke — kao da se istorija može prefarbati.
Ali ime grada nije etiketa.
Ime je zapis straha, pamćenja i traume.
Kozarska Dubica nije nastala iz herojskog zanosa. Nastala je iz sećanja na jame, kolone, logore i tišinu posle njih. I dokle god se to ne kaže pošteno — svaka rasprava o imenu biće neiskrena.
TOPONIMI KOJI NE PITAJU NAROD
Da sam se ja pitao, na dnevni red bih stavio sva naseljena seoska mesta sa osmanskim toponimima u kojima pravoslavni narod čini — i činio je — stoprocentno stanovništvo.
Razmislio bih o mestima kao što su Murati, Aginci, Hadžibair, Begova polja. Posebno bih se osvrnuo na moje Čelebince i Enver-čelebiju, a proverio bih i ko je bila ta „Kada“ po kojoj je Kadin Jelovac dobio ime.
To su nazivi koji, po mom mišljenju, ne odgovaraju identitetu ljudi koji tu žive vekovima.
Toponimi nisu nevini. Oni nose slojeve istorije:
Aginci i Murati asociraju na osmanska lična imena i titule
Hadžibair i Begova polja ukazuju na nekadašnju administrativnu i posedovnu strukturu
rodni mi Čelebinci i Kadin Jelovac svedoče o prisustvu osmanske uprave
Nazivi su ostali. Ljudi su se menjali. Pamćenje se lomilo.
LEGALISTA SA PRIGOVOROM SAVESTI
Što se tiče imena Kozarska Dubica, za njega nisam glasao. Moj glas „protiv“ bio je iskren i, iz mog ugla, potpuno opravdan.
Ali ja sam legalista.
Odluka je doneta legalno i legitimno. Kao takvu, ja je uvažavam, poštujem i koristim. Većina odlučuje, a ja — poštujući demokratska načela — tu volju prihvatam.
Ipak, ostaje obaveza da se kaže istina:
ne menjamo imena da bismo zaboravili,
nego da bismo znali zašto pamtimo.
*¹ O digitalnoj interpretaciji istorije: Savremeni izvori i AI alati u 2026. godini često pojednostavljuju proces promene imena grada, svodeći ga na puki administrativni čin i “jednoglasnu volju”. Time se briše istorijska dinamika, postojanje opozicionog mišljenja i složenost motiva koji su pratili ovu odluku. Ovaj tekst služi kao korektiv takvoj, “glatkoj” verziji istorije.
KOZARSKA/BOSANSKA DUBICADemografski „Mrtvi grad“Za razliku od Hirošime ili Varšave, koje su se nakon rata demografski obnovile i višestruko porasle, Kozarska Dubica ni do 2026. godine nije uspela da dostigne broj stanovnika koji je imala 1941. godine. Uništenje je bilo toliko temeljno da je u 513 domaćinstava ugašena svaka muška i ženska loza, čime je trajno zaustavljen biološki oporavak.Ovi podaci svrstavaju Kozarsku Dubicu u red „najtragičnijih tačaka“ na mapi Evrope 1941–1945, gde je cilj bio potpuno fizičko brisanje jedne zajednice sa njene teritorije.
Пише: Зоран М.Кос, уредник
Постављање линк према веб-сајту https://www.the-dog-republic.com/Уколико одржавате веб сајт, није потребно да тражите дозволу како бисте поставили директан линк на странице овог веб сајта. Међутим, није дозвољено постављање линка на начин који би погрешно представио извор или садржај.Сва права задржана © 2025 – THE DOG REPUBLIC-https://www.the-dog-republic.com/
(THE DOG REPUBLIC, 27.01.2026.)
