Psi - Kinologija
Šarplaninac nije zaslužio da za deset godina „napreduje“ od naučnog zbornika do konfuzne tribine bez protokola. Godišnjak iz 2016. stoji kao dokaz šta se postiže kada se struka stavi ispred populizma.
PROMAŠENI PRIORITETI: ZAŠTO REPRODUKCIJA KAD RASA KRVARI NA DRUGIM MESTIMA? Kao hroničar i sudija, moram postaviti logično pitanje: Kako i po čemu tema reprodukcije pasa može biti osnova četvoročasovnog seminara o Šarplanincu? Šarplaninac, kao jedna od naših najotpornijih autohtonih rasa, ima barem deset većih i urgentnijih problema od same reprodukcije. Ova rasa i dalje ima prirodna parenja, visoku plodnost i vitalna legla sa niskom stopom smrtnosti. Fokusirati se na reprodukciju dok rasa gubi na tipičnosti, karakteru i radnim osobinama, isto je što i krečiti kuću kojoj gori krov. Šta smo prećutali? Umesto da se dva sata troše na opšte teme koje bi važile za bilo koju rasu, stručna javnost je očekivala odgovore na goruća pitanja: Gde je nestala autentična morfologija? Kako se boriti protiv atipičnih jedinki koje preplavljuju ringove? Zašto gubimo izvorni pastirski karakter? Trošenje 50% vremena seminara na temu koja ne korespondira sa stvarnim stanjem rase na terenu, jasna je potvrda da organizatori ili ne poznaju prioritete, ili svesno beže od polemike o suštinskom propadanju Šarplaninca. Dok se mi bavimo „tehnikom” stvaranja štenaca, gubimo samu suštinu onoga što ti štenci treba da predstavljaju.
Vrijeme čitanja / Reading Time: 8 min
U organizaciji Šarplaninac kluba „Krajina” i Instituta za reprodukciju domaćih životinja (IRDŽ) Poljoprivrednog fakulteta, protekle subote je u Banjoj Luci održan stručni seminar posvećen našoj najznačajnijoj autohtonoj rasi. Iako je sala biblioteke bila tesna da primi sve zainteresovane, događaj je ostavio mnoga suštinska pitanja bez odgovora.
Piše: Zoran M. Kos, urednik, kinološki sudija (FCI) i odgajivač pasa
