Ideologija jača od karantina: Kako je šačica komunista u Kostromi na početku pandemije branila prostor namenjen čitavoj carskoj dinastiji

Prkos u senci globalne pošasti

Dok se u martu 2020. godine svet ubrzano zatvarao, a reč “pandemija” tek počinjala da se uvlači u svakodnevni govor plašeći planetu nepoznatim virusom, u ruskom gradu Kostromi vreme kao da je nakratko stalo. Trećeg dana od zvaničnog proglašenja kovid krize, objektiv Zorana M. Kosa zabeležio je nadrealan prizor u lokalnom Centralnom parku.

Uprkos prvim preporukama o socijalnoj distanci, verni sledbenici partije, uglavnom stariji sugrađani, okupili su se sa crvenim zastavama i transparentima ispod monumentalnog, 36 metara visokog spomenika Vladimiru Iliču Lenjinu. Ovaj spomenik, paradoksalno podignut na kamenom postolju koje je prvobitno trebalo da slavi 300 godina dinastije Romanov, još jednom je poslužio kao pozornica za ideološki prkos. Dok je preplašeni svet kupovao zalihe hrane i povlačio se u kuće, ova šačica entuzijasta rešila je da održi svoj zakazani miting, pokazujući da su za njih partijska disciplina i revolucionarni duh očigledno bili jači od pretnje globalne zaraze.

Istorijski apsurd: Ko je sve bio na postamentu do Crvenog oktobra?

Pre nego što je na scenu stupio drug Lenjin (Uljanov), na ovom istom mestu trebalo je da stoji 26 figura koje su ilustrovale tri veka ruske imperije, herojstva i državnosti. Prema arhivskim materijalima i istorijskom kolažu Valentina Maslova, na raskošnom i dinamičnom postolju sa nišama i polukružnim stepenicama prvobitno su projektovani:

1. Mihail Fjodorovič (prvi car iz dinastije)
2. Aleksej Mihajlovič
3. Fjodor Aleksejevič
4. Carevna Sofija (smeštena u sedeći položaj)
5. Car Joan Aleksejevič
6. Petar Veliki
7. Katarina I
8. Petar II
9. Ana Joanovna
10. Jelisaveta Petrovna
11. Katarina II
12. Petar III
13. Pavle Petrovič
14. Aleksandar I
15. Nikolaj I
16. Aleksandar II
17. Aleksandar III
18. Patrijarh Filaret
19. Inokinja Marfa
20. Knez Požarski
21. Građanin Minjin
22. Feofan Prokopovič
23. Fedmaršal Šeremetjev
24. Bojarin Morozov
25. Rusija (centralna alegorijska figura)
26. Ivan Susanin (nacionalni heroj iz Kostrome)

    

Do izbijanja Oktobarske revolucije 1917. godine, oko dvadeset bronzanih figura već je bilo izliveno i dopremljeno u grad. Međutim, istorijski zaokret bio je nemilosrdan. Tokom 1920-ih godina, carske statue su pretopljene u pećima rane sovjetske industrijalizacije, a skupe, prazne granitne niše preuređene su za novu epohu. Umesto 26 figura monarhije, crkve i plemstva, na vrh džinovskog postolja 1928. godine podignuta je jedna jedina svedena figura radničkog vođe.

Pogled sa distance: Ideološki bastion među ogoljenim krošnjama

Šira perspektiva Centralnog parka, zabeležena u drugom kadru Zorana M. Kosa, savršeno dočarava hladnu i neizvesnu atmosferu tog prolećnog dana. Ogoljeno drveće i sivilo ambijenta naglašavaju izolaciju ovog skupa. Šačica okupljenih komunista, zbijena među zastavama, deluje gotovo nestvarno malo u poređenju sa okruženjem i masivnim spomenikom koji dominira prostorom.

Iz ovog ugla, silueta Vladimira Lenjina sa ispruženom rukom deluje kao da pokazuje pravac jednoj maloj grupi vernih sledbenika koji su, ignorišući dolazak nepoznate svetske pretnje, ostali dosledni svojoj tradiciji.

 Vek kasnije na istom mestu

Vek nakon što je dvadeset i šest bronzanih figura carske Rusije nestalo da bi napravile mesto za jednog jedinog druga Uljanova, istorijski apsurd u Kostromi dobio je svoje novo poglavlje. Miting šačice lokalnih komunista, održan u jeku nadolazeće svetske pošasti, pokazao je da su ideološki narativi u Rusiji često dugovečniji od samih carstava i sistema koji ih rađaju.

Dok se planeta trećeg dana pandemije suočavala sa pretnjom koja ne bira ni političko opredeljenje ni istorijsku epohu, crvene zastave podno praznih granitnih niša svedočile su o nepokolebljivoj vernosti simbolima prošlosti. Drug Lenjin je sa vrha carskog postolja nastavio da pokazuje u daljinu, dok je podno njegovih nogu preostala nekolicina sledbenika, izolovana u praznom prolećnom parku, držala stražu vremenu koje je nepovratno prošlo