Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Рад на монографији „Челебинци: људи, земља, трагови“ полако прераста из архивског истраживања у дубоки, заједнички емотивни повратак завичају. Како редакција нашег портала сазнаје, први упитници који чувају породична сећања већ су успешно попуњени – неки традиционално, старом оловком на папиру, а неки савременим дигиталним путевима. Док се подаци о завичајним лозама полако склапају у трајни именослов, из Београда стиже дирљиво писмо и најава велике завичајне посете која доказује да презиме није само слово на папиру, већ заједнички код и судбина.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

У овом свечаном, Видовданском 42. броју новина „Сутра“, који као и сви претходни од првог дана бесплатно стиже на адресе наших вјерних читалаца, затварам серијал репортажа о бањалучком Институту „Др Мирослав Зотовић“. Овај број за мене има посебну тежину. Као уредник, осјећам неизмјеран понос што сам дио ове редакције и што заједно чувамо темеље које је поставио наш идејни творац, оснивач и први уредник,   Ранко Прерадовић Деда, књижевник, новинар и сенатор Републике Српске. На тим чврстим основама слободне и истините ријечи, мој пријатељ, сапутник, возач и мајстор фотографије Милутин Буразор Пикси и ја кренули смо рано ујутру, ненајављено, право на извор дешавања.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

„После уништења непријатељске бојне на Патрији прелаз преко цесте на слободан терен, то јест на пут за Грмеч, није довољно искориштен. Прошло је свега око 3.000 људи, жена и дјеце са стоком, колима а могло се прећи за то време… сва позидина… у износу од 20.000 људи, жена и дјеце. Могли су прећи и рањеници… Зашто ово овако није искориштено кривица је Штаба Одреда и Окружног Комитета…“

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Prkos u senci globalne pošasti

Dok se u martu 2020. godine svet ubrzano zatvarao, a reč “pandemija” tek počinjala da se uvlači u svakodnevni govor plašeći planetu nepoznatim virusom, u ruskom gradu Kostromi vreme kao da je nakratko stalo. Trećeg dana od zvaničnog proglašenja kovid krize, objektiv Zorana M. Kosa zabeležio je nadrealan prizor u lokalnom Centralnom parku.

Uprkos prvim preporukama o socijalnoj distanci, verni sledbenici partije, uglavnom stariji sugrađani, okupili su se sa crvenim zastavama i transparentima ispod monumentalnog, 36 metara visokog spomenika Vladimiru Iliču Lenjinu. Ovaj spomenik, paradoksalno podignut na kamenom postolju koje je prvobitno trebalo da slavi 300 godina dinastije Romanov, još jednom je poslužio kao pozornica za ideološki prkos. Dok je preplašeni svet kupovao zalihe hrane i povlačio se u kuće, ova šačica entuzijasta rešila je da održi svoj zakazani miting, pokazujući da su za njih partijska disciplina i revolucionarni duh očigledno bili jači od pretnje globalne zaraze.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Док се под званичним микрофонима Градског одбора СУБНОР-а Приједор и локалних власти нижу јефтини политички говори и патетични заклети у вечно сећање, стварност на терену брутално шамара нашу колективну савест. На дан обилежавања 84 године од епског партизанског пробоја обруча у Горњем Јеловцу, место на којем је пало 1.500 бораца и цивила дочекало је посетиоце зарасло у дивљи коров и шипражје, недостојно и напуштено. Разгледница са Патрије 27. јуна 2026. године није слика пијетета, већ дијагноза наше моралне биједе и духовне равнодушности. Овај извештај и приложене фотографије су јавни крик против бирократског формализма који је дозволио да споменик стварног места страдања угуши дивљина, да се преко срамне историје комуналног скрнављења излије нови бетон, а да на дечјој спомен-костурници нико не упали чак ни једну једину свећу.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Историјска лекција изгубљена између мита и архива

Записник са Окружног савјетовања из септембра 1942. године не умањује трагедију становништва Козаре, нити оправдава бруталност окупатора. Међутим, он уноси сурово тријезну и до сада ријетко виђену димензију у разумијевање Козарске офанзиве: преиспитивање одговорности сопственог руководства.Оно што ове критике чини посебно значајним јесте што их нису изнијели противници партизанског покрета, већ сами учесници савјетовања. Они су сматрали да је, поред огромне војне надмоћи непријатеља, и недостатак јединства у командном кадру допринио трагичном исходу Козарске офанзиве.Учесници не покушавају да прикрију дубока неслагања, већ их износе као кључни разлог организационих и тактичких пропуста. То овај документ чини изузетно вриједним примарним историјским извором. Он показује како су непосредни учесници, само неколико седмица након офанзиве, сами критички преиспитивали одговорност свог руководства, бирајући тешку архивску истину умјесто умирујућег ратног мита.

Шта о пробоју каже Ћургуз?

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 10 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Историја се често пише након што утихну пушке. Али постоје документи који настају док су ране још свјеже, док се сабирају погинули, траже нестали и постављају питања на која нико нема лак одговор.

Један од таквих докумената јесте „Записник са Окружног савјетовања Окружног комитета КПЈ за Козару“, одржаног 20. и 21. септембра 1942. године, свега неколико седмица након Козарске офанзиве. Овај записник није писан за јавност. Није настао као пропаганда нити као историјски преглед. То је интерни документ у којем учесници без много устезања говоре о пропустима, сукобима, одговорности, судбини рањеника, збјегу народа, командним одлукама и понашању појединих руководилаца.

Пошто смо јуче објавили увод у ову тему, данас вам доносимо нашу нешто  детаљнију  анализу неких  кључних дијелова овог документа. За ширу јавност, али и за све оне који олако тумаче  чињеница око офанзиве и пробоја и произвољно доносе закључке(читак:Козара је епопеја, Козара је “догма”!), важно је напоменути да је овај историјски извор потпуно јавно доступан. Сви који су вољни могу га лично прочитати, анализирати и провјерити. Објављен је у књизи „Козара 1942: одабрана свједочанства и документа“ (од стр. 160), у издању Музеја жртава геноцида из Београда (2022). Цјелокупна књига је у линку доступна за преузимање и провјеру на званичној страници:

https://www.muzejgenocida.rs/product/kozara-1942-odabrana-svedocanstva-i-dokumenta/
👉 Музеј жртава геноцида – Козара 1942: одабрана свједочанства и документа

Умјесто наметања коначних закључака, у наставку преносимо  анализу по нама најважнијих тема и сукоба мишљења које овај записник отвара

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

(više…)