Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

Док се већина прича о томе када су њихови преци дошли у Челебинце бави коријенима, ово је прича о онима који су из села одлазили — бјежећи преко Саве у немирним годинама средином XIX вијека. У склопу  истраживања за израду будуће монографије о селу Челебинци, аутор З. М. Кос доноси готово заборављену историјску причу о Челебинчанима и њиховој вези са временом Кримског рата (1853–1856) и Омер-паше Латаса. На основу архивске грађе и записа историчара др Галиба Шљиве, доносимо свједочанство о сеобама, страху, порезима и судбинама људи са ових простора. Историја није само прича о доласцима. Понекад је још важнија прича о одласцима.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Дом културе у Козарској Дубици је у размаку од само шест априлских дана био поприште два догађаја која су требала да дефинишу наш однос према прошлости и уметности. Уместо тога, добили смо лекцију из политичког протокола и глумачке сујете. Док су званични извјештаји бележили број вијенаца и аплауза, Горан Милутиновић, сарадник портала The Dog Republic, у својој анализи разоткрива дубоку празницу која је остала након што су се рефлектори угасили.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Након четири деценије новинарског трагања за истином и сусрета са духовним и интелектуалним горостасима нашег доба, разговор са проф. др Гораном Талићем открива нам да истински ауторитети носе једноставну људску топлину. Између вођења регионалног медицинског гиганта – Института „Зотовић“, који је недавно овенчан престижним признањем за развој туризма, и тихе пасије према савременом сликарству, др Талић сведочи о томе да медицина без разговора није лечење, а успех без етике – није потпун.

За “Сутра” разговара и пише: Зоран М. Кос

Фотографија: Милутин Буразор Пикси (više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Дијелове православних гробаља у Брекињи и Јасењу који традиционално припадају селу Челебинци и гдје се налазе најстарији споменици ове заједнице.

Шири атар села Челебинци, укључујући специфичне тачке за које постоје индиције да крију до сада неевидентирана археолошка налазишта.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 5 min

ЧЕЛЕБИНЦИ, 4. април 2026. – У суботу увече, у домаћинској атмосфери породице Влаховић, Иницијативни одбор донио је кључне одлуке за израду књиге/монографије која ће постати вјечна легитимација нашег села. Сједницом је предсједавао Радован (Савана) Влаховић, док је презентацију пројекта и ходограма истраживања изложио иницијатор Зоран М. Кос.

Материјал припремила:
Редакција портала THE DOG REPUBLIC 
(У служби очувања баштине и завичајног идентитета)

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

Povod za ovaj tekst je objava mog prijatelja Miodraga Vujasinovića u Fejsbuk grupi „Dubica u srcu“.On je Beograđanin po svim elementima, a u isto vreme protin  i unuk Dubice. Ipak, priznajem – ne razumem se baš u ta „srpska posla“: podele na prve, druge i treće, ili  pravi Srbe, na „Srbije“, Srbijance i njihove unutrašnje brzine, niti na te posebne beogradske kategorije .„Šta, radiš, bre?“ -pita RTS.

Njegova tvrdnja da postoje „snimci“ koji dokumentuju smrt dr Mladena Stojanovića na ili oko Vaskrsa 1942. godine u meni je probudila nadu da poseduje nešto više – neko novo  saznanje ili dokaz. Tim pre što iz njegove kuće potiče majka  dr Mladena (Jovanka). Međutim – ćorak. Pod „snimcima“ podrazumeva fotografije na kojima su zajedno četnici i ustaše, i to uzima kao krunski dokaz.

To nije samo glupost – to je čisti nonsens, za Riplija. Od toga što se neko sa nekim fotografisao ne može se izvesti zaključak o smrti trećeg lica.Zabluda.Ideologija.Ili nešto treće.

Iz tih razloga dajem dve fotografije kao paralelu.

Ko god da je kriv za smrt dr Mladena Stojanovića – nije ubio „narodnog heroja“kako navodno piše drug  Krklec,, već  je smrt zadesila čoveka imenom  dr Mladena Stojanović. Sve ostalo je naknadno dodala ideologija. U trenutku smrti, on nije bio „narodni heroj“ – to je postao kasnije i gle čuda  od tad do danas samo za potrebe dnevne politike i potrebe?Ili smo i znali da će biti narodni heroj?, ja vjerujem da je ovo tačnije!Mladen je mrtav više vredeo mnogim.Injegovim i nenjegovim.Mislim da je Mladen bio harizmatičan čovjek,  svestran, brat sreten kaže.presrestven, on kaže malo grublje, ja uljepšavam.

MLADEN JE SVIMA VIŠE TREBAO MRTAV –  MISLIM DA GA NISU VOLJELI NI NJEGOVI NI PROTIVNICI.

Kod ove podjele slobodno se sami razvrstajte.

Meni  on : “Nit’ mi smrdi, nit’ miriše!”

Pod „snimcima“, dakle, mislilo se na fotografije – i ja se tom istom logikom ovde služim.

I još jedna stvar „za Riplija“: vest o smrti dr Mladena u Bosanskoj Krajini prenošena je na konjima, putem glasnika i proglasa – gotovo jedinstveno u Drugom svetskom ratu, i to sa snažnim biblijskim motivima.

To dobro razumem. I sam dr Mladen bio je sin sveštenika, kao i njegov partijski nadređeni Boško Šljegović. Mnogi su tada poznavali biblijski jezik i simboliku – i znali su kako da je upotrebe.Uključenovdje  i Georgije-Žorž Vladimirovič Skrigin (Odesa, 4. avgust 1910 — Beograd, Srbija, 30. oktobar 1997), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, filmski režiser, scenarista i fotograf-umetnik.Čisto da se zna.Beli Rus , ali nije Bjelorus!

Piše: Zoran M. Kos, urednik 

(više…)