Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min
СВЕТОСАВСКИ ДОМ, ЦРКВА „СВЕТОГ ПЕТРА И ПАВЛА“ КОЗАРСКА ДУБИЦА
У сриједу, (24.9.) представљена је у књига у два дијела „Српски народ у Независној држави Хрватској“ – Нестајање под крижом, маљом и петокраком, чији је аутор историчар Вељко Ђурић Мишина из Београда.Ђурић је рекао да поднаслов књиге говори да има нешто ново у историографији на овим просторима, а то је судбина Срба у НДХ-а у контексту партизанске, одноно комунистичке револуције.
Ђурић је рекао да прва књига говори о усташкој идеологији, односно о усташком односу према српском народу, а друга о комунистима и комунистичкој идеологији и њихов однос према Србима и српском народу.
„У ова два тома књиге отворио сам многа питања – од сарадње усташа и комуниста од 1941. до сарадње у Другом свјетском рату заједничким акцијама, поготово на овим порсторима, Јуре Францетића против Јездимира Дангића, те о контактима Анте Павелића и Јосипа Броза Тита, као и о сарадњи Андрије Хебранга, као великог Хрвата, са усташама“, рекао је Ђурић.
„Руководио сам се, кад сам радио књигу, мишљу, како је рекао некада политички комесар Прве пролетерске бригаде Танасије Младеновић, велики српски и југословенски књижевник, када је рекао „Ми српски комунисти смо издали српски народ“.
Ђурић је рекао да је закључак његове књиге да покаже да се мора рашчистити са том комунистичком идеологијом према српству.
Он је нагласио да се мора ортворити и проблем да ли је Југославије 1918. године била потребна српском народу, да ли је то велика грешка која нас је коштала и 1941. и 1991. године, а у контексту да су Хрвати своје национални проблем ријешили, јер су добили државу независну и ушли у ЕУ и НАТО.
„Србија је данас колонија, за разлику од Хрватске која има своје планове и програме, док ми Срби још увијек лутамо“, рекао је Ђутић и нагласио да је покушао да укаже на неке исторјске процесе дугог трајања који су у однсоу на српски народ преко Дрине, односно глобалне политике.
Издавачи књиге су Вељко Ђурић Мишина и Удружење грађана „Мост“, Сребреница-Скелани, а штампао ју је „Графопринт“ из Горњег Милановца.
(više…)
Ukupno pregleda: 288
