Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Обиљежавање 84. годишњице судбоносног пробоја из непријатељског обруча у Горњем Јеловцу -Патрија показало је сву важност, али и тренутне слабости у његовању традиције антифашистичке борбе. Док званични протокол и даље окупља поштоваоце козарске трагедије, изостанак кључних едукативних садржаја и немар појединаца отварају питање суштинског односа према нашој прошлости.

У организацији Градског одбора СУБНОР-а Приједор, у Горњем Јеловцу – Патрији, у суботу, 27. јуна 2026. године, обиљежена је 84. годишњица историјског пробоја из непријатељског обруча.

Према званичном програму, комеморација је започела полагањем вијенаца на Спомен-костурницу у засеоку Мацуре. Међутим, већ на самој почетној тачки манифестације уочен је озбиљан пропуст. Иако је протоколом најављен историјски час, који је требао едукативно да освијетли значај овог догађаја, стручно предавање историчара је потпуно изостало. Након тога, акценат је стављен на формални дио: положени су вијенци код спомен-обиљежја на Патрији, одржана су поздравна обраћања предсједника СУБНОР-а и присутних званица, док је скуп затворен културно-умјетничким програмом.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 8 min

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Идеолошко чишћење јавног простора: Када маркет уступи место социјалној утопији

Иза сваке визуелне промене у урбаном простору ретко када стоји само естетски или практични мотив; најчешће је реч о дубоком идеолошком престројавању. Уклањање натписа „I () amsterdam” није било плод пуке урбанистичке случајности, већ директна политичка акција коју је покренула левичарско-зелена партија GroenLinks, која је у том тренутку држала већину у градском већу Амстердама. Према њиховом тумачењу, овај слоган је постао симбол агресивног индивидуализма и егоцентризма касног капитализма. Они су тврдили да град не сме бити сведен на маркетиншки трик, пасивну кулису за бесомучно сликање за друштвене мреже и јефтину самопромоцију појединца. Насупрот томе, захтевали су да јавни простор поново задобије вредности солидарности, истинског заједништва и колективне разноликости. Порука је била јасна: колектив мора тријумфовати над селфи-културом.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 7 min

Склад речи, педагогије и историјске истине: Есеј-оглед о сликовници Желимира Перића која кроз топлу дечју причу спасава од заборава историју, екологију, спортске легенде и некадашње привредне гиганте

Душа града уткана у унске таласе

У времену конфекцијских (читај :копи “пројеката“!), већ виђених туристичких решења,  инстант фото-кутака, безличних пластичних срца са именима градова и типских клупа без историје и духа – посебно светле и радују пројекти рођени из чисте љубави према завичају. Сликовница „Патка са Уне“, аутора Желимира Перића, представља управо такав естетски и духовни искорак. Иза овог врхунског дела не стоји само појединац, већ комплетан и изузетно уигран тим креативаца и сарадника чији заједнички ентузијазам ствара трајну вредност са дубоком поруком.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Потписивањем заједничке изјаве чланова Организационог тима, данас је званично комплетиран и уобличен састав стручњака који ће радити на изради прве свеобухватне монографије о селу Челебинци. Овај велики издавачки подухват преузело је Удружење „Каструм на Уни“ из Новог Града, на челу са предсједником и издавачем Ђелимиром Перићем, са циљем да се кроз темељан истраживачки рад од заборава отргне богата баштину овог краја кроз вијекове.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 2 min

Свако вријеме оставља иза себе споменике. Не само од камена и бронзе, већ и споменике у савјести народа. Они настају тамо гдје су се догодиле велике жртве, гдје су страдали невини и гдје је историја оставила дубоке ожиљке. Зато споменици нису обични објекти у простору, већ мјеста памћења, опомене и поштовања.

Посљедњих година (читај: има томе осам  деценија!) а сад и све чешће свједочимо да се у непосредној близини таквих мјеста организују разне забавне и такмичарске манифестације. Иако нико не спори потребу народа за дружењем, пјесмом и весељем, остаје питање да ли смо изгубили осјећај за мјеру и способност да разликујемо простор сјећања од простора забаве.

У времену када се све лакше заборавља, можда је право питање не шта нам је дозвољено, већ шта је достојно. Не шта можемо, већ шта треба. Јер однос према мјестима страдања много говори о односу према сопственој историји, прецима и жртвама које су уграђене у темеље нашег постојања.

АУТОР: Зоран М. Кос

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 6 min

У организацији Борачке организације Козарска Дубица, у великој сали СО Козарска Дубица одржана је изузетно посјећена промоција књиге „Комунистички злочини над ЈВуО, од Равне Горе до Зеленгоре“.

Ова промоција има посебну тежину и симболику будући да се одржава у Козарској Дубици, средишту страдалног Поткозарја, крају који је деценијама био дубоко изложен једностраној комунистичкој идеологији, КПЈ наративима и матрици у којој се заклињало „Друже Тито, ми ти се кунемо“. Управо ради очувања пројектованог „братства и јединства“, тадашњи систем је у трагичну и епску Козарску офанзиву усташа и нациста, кроз фабриковане историјске фалсификате, насилно уписао и јединице Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) које у тим дешавањима на Козари уопште нису учествовале.

Овај догађај представља снажан искорак ка демистификацији тог времена и испитивању историјских празнина које су свјесно креиране много више од пола вијека.

(više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 3 min

Док се у Козарској Дубици вечерас говори о страдању припадника Југословенске војске у отаџбини, у Београду се Козарчани окупљају поводом годишњице Битке на Козари. Наизглед различити догађаји откривају занимљиву чињеницу, на оба мјеста окупиће се људи истог завичаја, истих коријена и често истих породичних предања, што отвара питање како данас памтимо прошлост и да ли нас различита сјећања раздвајају или могу постати основ за боље разумијевање заједничке историје (više…)

Vrijeme čitanja / Reading Time: 4 min

Dok je srpski „tata-mata“ Slobodan Milošević devedesetih samouvjereno proricao da će Slovenija, nakon blokadne rampe Beograda i obustave izvoza hrane iz Vojvodine, preko noći postati „Etiopija, gladno dijete“, a drug Branko Kostić Čoče nudio Crnu Goru i Srbiju na istorijski menu na kojem će se „jesti korijenje“, Slovenci su hladnokrvno krojili sasvim drugačiju sudbinu. U zgradi Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) u Beogradu, tadašnji slovenački vođa Janez Drnovšek izveo je performans koji će ostati upisan kao vrhunac političkog cinizma: zatražio je da mu se iz vojnih magacina spakuje i izda paradna maršalska uniforma Vrhovnog komandanta Oružanih snaga SFRJ. Zahtijevao je to formalno i hladno, kao običan službeni „suvenir“ koji će ponijeti za Ljubljanu! Danas, trideset i pet godina kasnije, srpski političari sa obe strane Drine utrkuju se u čestitkama Drnovšekovom ratnom saborcu i „rezervnom lovcu“ Janezu Janši, ispisujući najbizarnije poglavlje našeg kolektivnog lutanja.

(više…)